Fobije 21. veka i kako se sa njima boriti

Razlozi su razvoj nauke, prirodne i tehnološke kataklizme, jačanje terorističke opasnosti i drugi faktori, preneo je Glas Rusije.

Deset odsto stanovništava Rusije je bar jednom u životu doživelo paničan strah. A onih koji stradaju od fobija je 3-4 procenta, pokazuju istraživanja.

Naučni saradnik Moskovskog instituta psihijatrije Jakov Kočetkov kaže da je trenutni nastup bezrazložnog straha u stvari bolest koja može da prođe sama po sebi:

"Recimo, čovek može da hoda ulicom i neočekivano da oseti da mu srce jako lupa, da su mu ruke i noge hladne i da on može za čas da umre. Oseti užas, koji ne može da kontroliše. Hitna pomoć tu ne pomaže. To je stanje koje kroz neko vreme može da prođe samo po sebi", kaže on.

Drugo mesto po učestalosti zauzimaju socijalne fobije. Ljudi se boje gužvi ili ne mogu dugo da se nalaze u nečijem okruženju. Čini im se da ih stalno gledaju, pa još sa osudom. Dolazi do toga da ne mogu da jedu u prisustvu drugih ljudi, ne mogu čak ni da izađu na ulicu, bojeći se da će biti ugroženi.

Uzrok takvim strahovima može da bude i TV- program. Era glamura, koja je zauzela ekran, tera ljude da priželjkuju skupe stvari i rađa kompleks niže vrednosti, kaže Kočetkov.

Veoma je važno biti uspešan, imati visoku kupovnu moć. Čak i reklama otvoreno eksploatiše strahove. Recimo, reklama dezodoransa koja krajnje ružno pokazuje da čovek koji miriše na znoj izgleda kao svinja deluje tako da ljudi do kojih je došla takva informacija počinju da se stide, kaže Kočetkov.

U savremenom društvu Internet kontakti veoma jako stimulišu socijalne strahove, ističu psiholozi. Onaj ko pati od socijalne fobije može godinama da ne izlazi iz kuće, da naručuje hranu preko Interneta, da igra kompjuterske igre, da radi iz kuće.
Istraživanja psihologa pokazuju da su manje skloni fobijama religiozni ljudi. Nada u Svevišnjeg čini da čovek bude mirniji, ne daje mašti da ode u nedogled.

Lekari kažu da u nastupima straha treba stegnuti mišiće, savladati se, a zatim se opustiti. To bukvalno znači uhvatiti se rukama, kontrolisati sebe. Pri tome treba nekoliko puta duboko udahnuti. Takva jednostavna vežba dovodi stanje u normalu: mozak dobija kiseonik, šalje telu signal i čovek se smiruje.

Ako nas strahovi ipak ne napuštaju, smetaju nam da normalno živimo, treba se obratiti stručnjacima, iako mnogi lekari smatraju da fobije nisu bolesti.

Bilo bi čudno, kažu, da neko od nas nema bar jednu fobiju. U prirodi čovaka je da se boji nekih stvari. Recimo, naši preci su se bojali mraka, jer su u mraku mogli da budu napadnuti. Strah potreban - pomaže nam da preživimo. Najvažnije je da nam ne smeta.