Vesna Jugović de Vinča za "Vesti": Naučila sam dosta od Trampa

Uvek težeći visinama duhovnog razvoja i obrazovanja, Vesna je bila najbolji đak u 10 generacija škole "Sveti Sava" kod Hrama, vukovac u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, završila je Ekonomski fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,84, magistrirala sa desetkom, doktorirala na temi "Ekskluzivno TV novinarstvo".

Intervjue je pravila sa najmoćnijim i najslavnijim ličnostima, poput Moamera el Gadafija, Nelsona Mandele, Jasera Arafata, Artura Klarka, Đine Lolobriđide, Elizabet Mardok, mame Ruperta Mardoka, koja je najveći humanista Australije.

Kaže da je uspeh - poseban način razmišljanja, i da je upravo to učila od svojih sagovornika. Stalni je član žirija u Parizu, Evropskog festivala nezavisne produkcije, u timu sa osnivačem oskarovcem Skotom Hilerom. Stavila je sebe u funkciju stvaranja novog pozitivnog lika Srbije, inspirisana rečenicom Nikolaja Velimirovića "Sve što tkaš, vezuj konce za nebo!" Član je Mense Srbije. Vesna de Vinča je pseudonim, dat u želji da se tim imenom promoviše Vinčanska civilizacija.

Proglašavali su je jednom od 100 najmoćnijih Srpkinja. Svetski je globtroter. Njena najnovija knjiga "Mandelin kod", posebna biografija velikog državnika inspirisana njegovim poslednjim intervjuem koji je dao upravo Vesni, prevedena je na engleski. Nedavno se vratila iz Beča sa Svetosavskog bala. Njen video- materijal iz austrijske prestonice na internetu je gledalo skoro milion ljudi.

Zamak lepote na Vračaru

- Rođena sam 28. oktobra 1957. u Beogradu od oca Minje i majke Tanje. U kući su tradicija i obrazovanje bili glavne karike moga uzrastanja. Imam 11 meseci mlađeg brata inženjera Batu, tako da smo rasli kao blizanci, potpuno duhovno spojeni, pa i dan-danas, osećam mog brata, možda najboljeg čoveka koga poznajem - kao sebe.

Kao dete sam bila jako nestašna. Uvek sam bila dinamična. Otac je bio vrlo energičan, izuzetno duhovit čovek, dok je mama veoma uporna, estetizovana žena, istoričar umetnosti. Ona me je time zarazila. Ceo život smo živeli u tom majčinom zamku lepote, na Vračaru u srcu Beograda, gde sam nedavno prešla da živim kako bih joj davala poleta. Rasli smo u beskrajnoj ljubavi. Tata je bio mudrac i decenijama od nas skrivao svoje negativno iskustvo Golog otoka, gde je preživeo strašne tri godine, da bi nam omogućio da rastemo bez predrasuda, slobodni.

- Još dok sam radila magistraturu na ekonomiji kod prof. dr Zorana Pjanića, potom rektora Beogradskog univerziteta, pisala sam ozbiljne tekstove vezane za ekonomiju i privredu. Bavila sam se organizacijom okruglih stolova, istraživanjem, izdavaštvom. Potom sam počela da izveštavam sa tih okruglih stolova, pišem komentare. Iako su mi nudili da ostanem na fakultetu, intuitivno sam osećala da je novinarstvo moj put. Dobila sam stipendiju za doktorat na London School of Economics and political science, i to sam odbacila samo zbog mogućnosti ulaska na televiziju. Mama i Bata su bili u šoku! Ali, bila sam u pravu.

Bez morala sve je uzalud

- Borbena sam i tu osobinu sam nasledila od đeda po ocu Petra, koji se dva puta borio i išao u pečalbu da zaradi novce za svoje, naše prelepo imanje, u dolini Zete. Nisam imala znanje o toj snazi gena dok nisam malo porasla. Mi smo kao Indijanci, pleme Bjelopavlića, bratstvo Brajovića, a porodica Jugović. Tata nas je učio rodoslovu. Znam napamet u svako doba 30 imena svojih predaka po redu unazad, kao pesmicu. To malo selo Kosovi Lug, Kosić, od ptice kosa, kao Kosovo polje, odakle potičemo, nalazi se kod Danilovgrada. Rešila sam da, kad umrem, pola mog praha prospu ovde po Ušću, a pola tamo u tom selu. Znate velika je gužva na Novom groblju, a tamo u selu se ipak zna ko je ko.

- To selo od nekoliko kuća je čudesno, iznedrilo je mnoge velike ljude. Tamo su rođeni Bajo Šaranović, Ranko Jovović, Mihajlo Šaranović, Voja Brajović, Nino Brajović, Zoran Filipović, Pavle Kovačević... Tu u blizini je rođen i profesor dr Vuko Pavičević, Božo Kalezić, čuveni dokumentarista. Tamo je rođen, dve kuće od nas i Blagoje Jovović koji je izvršio atentat na Antu Pavelića u Argentini, od čijeg metka je ovaj posle šest meseci i umro. Hej, pa i čuvena holivudska glumica Mila Jovović vuče poreklo iz tog sela.

- Moja mama potiče iz najzapadnijeg pravoslavnog sela na svetu, koga skoro više nema. Selo se zove Smoković u opštini Benkovac. Doživelo je hrvatsku "Oluju" i egzodus. Srba sve manje ima. Da zaključim - školovana sam za ratnika svetlosti! Čojstvo i junaštvo Marka Miljanova je kodeks u kome sam rasla i po kome i danas živim "kadra stići i uteći i na strašnom mestu postojati". Tako dok radim intervjue, čuvam i sagovornike od sebe i od njih samih. Etički kodeks je kod intelektualca, kod novinara koren. Ako morala nema, ako nema razumevanja patnje svoga roda, rana svoga roda - džaba smo intelektualci, džaba smo ljudi.

Krštenje u Dalju

- Početak rata u Jugoslaviji odveo me je na ratno područje. Sa televizijskom ekipom odlazim u Dalj, sa mnom ide Dada Vujasinović i Ljilja, supruga Mome Kapora, koji se kasnije pokajao što nije išao sa nama u Dalj! Sveštenik u Dalju pita mene i Dadu da li smo krštene. Kažemo da nismo. I tako se nas dve krstimo. Nakon krštenja kažem ja Dadi: "Možda nas sada metak zaobiđe". Dadu nažalost taj metak nije zaobišao. Od kada sam se krstila, slavim Svetu Petku, slavu mojih roditelja. Poslata sam tada u Knin i bila prva žena izveštač iz tog tragičnog rata. Tad sam dobila kao nagradu - bolest štitne žlezde.

- Intuitivno sam shvatila da moram da se povežem sa nečim lepim ili ću umreti ako nastavim da se bavim teškim ratnim temama. I tada sam sticajem srećnih okolnosti na Havajima upoznala Donalda Trampa, 1995. i od njega dobila licencu "Miss Universe" za Srbiju i Crnu Goru. Jak muškarac, alfa mužjak, čovek koji je savladao umetnost bankrotstva. Bankrotirati i vratiti se još jači! Malo ljudi to može. Učila sam od Trampa. Tako sam ušla na velika vrata u taj svet lepote. Uzela sam paralelno i najveću licencu - "Miss World" lično od Džulijane Morli i krenula u organizovanje izbora za mis. Sledeće godine će moja kompanija proslaviti 25. rođendan. Nije to lako od devojčica iz susedstva proizvoditi moderne princeze i pi-ar, ambasadore lepote našeg naroda u svetu. Živeli smo u ratnoj atmosferi, nemaštini, histeriji žute štampe, kleveta i laži.

- Onda sam stvorila brend "Srbija, zemlja jorgovana", inspirisan hrišćanskom ljubavlju našeg kralja Uroša Prvog Nemanjića i princeze Jelene Anžujske. Uroš je čekajući svoju buduću suprugu od francuske loze Anžuja, njoj u čast zasadio celu dolinu Ibra - jorgovanima. Zajedno sa knezom Aleksandrom Pavlovim Karađorđevićem, njegovom suprugom princezom Barbarom, princom naslednikom dinastije Burbon, vitezovima Svetog Lazara razvijala sam godinama ovaj projekat. Sadili smo, na primer, u Amboazu na grobu Leonarda da Vinčija. Sadimo oko naših crkava i manastira u zemlji i svetu. Za to smo dobili blagoslov patrijarha Irineja. Osam hiljada jorgovana smo posadili za ovih 11 godina. Naša dijaspora treba svom gradu da poklanja doline srpskih jorgovana i da sadi zajedno sa gradonačelnikom i medijima. I onda sledi priča o viteškim Nemanjićima i umetnosti naših crkava i fresaka pod zaštitom Uneska.

Požrtvovana dijaspora

- Iz toga je izašao i sledeći srpski brend - Serbia Fashion Day, gde kroz modu promovišemo kulturne i istrorijske vrednosti oslonjene baš na to vreme Nemanjića. Tako je nastala i kolekcija "Beli anđeo" dizajnera Bate Spasojevića koju smo predstavili u Parizu u našoj rezidenciji. Uvek paralelno sa modnim događajem sadimo jorgovane!

- Naši ljudi koji žive tamo u belom svetu u principu su divni, požrtvovani, emotivni, tradicionalni. Ima tu i deljenja, ali dobro je da smo privrženi crkvi, folkloru, Mokranjcu, važno je održati radost, tu našu posebnost. Divno je to što koreograf Slobodan Bendžo radi u Australiji, za svaku pohvalu. Na Floridi imam najboljeg druga Krisa Krstića, koji me uči životu, u Čikagu slikara Savu Rakočevića i skulptora Bobana Ilića, sjajnog biznismena i humanistu Branka Tupanjca, u Australiji profesorku dr Sonju Lazarević Petrović koja me je upoznala sa mamom Ruperta Mardoka, pa opersku divu prvakinju opere u Sidneju - Milijanu Nikolić... Svuda ima naših divnih ljudi.

- Na putu sam da otkrijem dve najveće tajne - tajnu energizacije i tajnu svetlosti. Kako umreti mlad, zdrav i kreativan, a imati najmanje 100 godina? To istražujem u knjizi koju godinama pišem i koja se zove "Kako preživeti 21. vek?!"

Sudbinske ljubavi

- Mlada sam se udala, prvi put za novinara M. M. Langa, koji je bio dvadesetak godina stariji od mene. Kum na venčanju nam je bio Bata Živojinović. Sedam godina smo proveli u braku. Mnogo sam naučila od mog prvog supruga. Brak se uspešno raspao. Tada sam shvatila da postoje dve vrste ljubavi, obe obojene i prikrivene strašću. Loša ljubav te muči, ostavlja senku na licu, sputava, oduzima energiju. Dobra ljubav te uzdiže, daje energiju, razvija slobodu i kreaciju, ushićuje.

Drugi put sam se srećno udala za takođe novinara Predraga Vitasa, muškarca apolonske lepote. Sve žene su potajno bile zaljubljene u njega, od kada je kročio na državnu televiziju i na kraju postao glavni urednik RTS. Moj vitez nikad nije obraćao pažnju na svoju lepotu, već samo na razvoj sebe, mene, naših bližnjih. Bio mi je najveća ljubav. Iako je otišao na drugu planetu pre više od dve decenije, osećam da je tu, da smo svakog minuta duhovno povezani.

Stipendije za lepotice

- Svojim najvećim doprinosom smatram to što sam dodelila 362 stipendije za četvorogodišnje fakultetsko školovanje svim finalistkinjama "Mis Srbija" u poslednjih 14 godina. U tome mi je pomogla alijansa od pet fakulteta - donatora. Tako pravilno usmeravamo živote lepotica i promovišemo obrazovanje koje je tvrdim jedan od korenja dugoročne lepote.

 

Miljan Miljanić, moj teča

- Onaj ko te iznervira , taj te je pobedio, učio me je svetski fudbalski mag, Miljan Miljanić, koji je zajedno sa Peleom dobio od FIFA nagradu za životno delo, u Seulu na Svetskom prvenstvu. Otac mi je davno umro 1980, bilo mu je 69 godina. Moj teča Miljan Miljanić, mudrac, preuzeo je svu brigu o mami, meni i Bati. Mnogo sam putovala sa njim i tetka Oliverom, koja je rođena sestra moje majke Tanje. Voljenom teči govorila sam na sahrani, posle funkcionera FIFA i UEFA, mnogih poznatih licnosti svetskog i domaćeg fudbala, pred kraj Džaja i onda ja. Kakva odgovornost. U sedam minuta zaokružiti sve govore i dodati nešto što o Miljanu niko nije znao. Ponekad pomislim da me je spremao baš za taj govor - godinama.

Velikani bez sujete

- Svi veliki ljudi su jednostavni i u komunikaciji i u svom načinu življenja. Sećam se kad sam pravila razgovor sa Arturom Klarkom, piscem naučne fantastike. Pitao me je pred intervju da li je dobro obučen. Rekla sam hrabro: "Niste!" Bez imalo sujete mi je rekao: "Idite tamo u tu sobu uzmite nešto od moje odeće šta vam se sviđa." Ja odem i izaberem sarong, mušku suknju. Nije imao ni trunku ega. To je zaista odlika velikih.