U društvu Nikaragve i Tanzanije

Pridev "slobodna" se određuje prema stepenu demokratije, a u poslednjem izveštaju Fridom hausa, Srbija je na četvrtom mestu među zemljama koje su zabeležile najveći pad prošle godine kad je reč o stanju demokratije.

Samo su više nazadovale Nikaragva, Tanzanija i Venecuela! U poslednjem izveštaju "Slobode u svetu 2019", u odeljku koji se odnosi na Srbiju, ukazuje se na "izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi njegova ustavna ovlašćenja".

Loša kvalifikacija stanja demokratije u Srbiji izazvala je kod vlasti uočljivu nelagodnost, a kod opozicije reakcije u stilu - ne treba se čuditi, na to mi već godinama ukazujemo.

Revoltirana zbog ovakve ocene, premijerka Ana Brnabić je rekla da se ne slaže sa ocenom američke nevladine organizacije.

- Apsolutno ne mislim i ne osećam da živim u delimično slobodnoj zemlji, već mislim da živim u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina - rekla je ona.

Verujemo premijerki da ona zaista ima osećaj da živi u slobodnoj zemlji, ali sa njom sigurno nisu saglasni građani koji svake subote već nedeljama šetaju po centralnim beogradskim, a sve više i ulicama drugih gradova u Srbiji, protestujući što u državi nema slobode medija, nezavisnih institucija, pravičnog sudstva, nepotkupljive policije i što se za sve pita i o svemu odlučuje jedan čovek.

Za to kako je u njihovoj zemlji građanima ne treba izveštaj stranih posmatrača i njihovih saradnika u Srbiji. Kao što ih pričama o opštem boljitku, rastu standarda i ostalim parolama ne mogu uveriti vladajući političari, tako im ni strani izveštaji o nazadovanju demokratije u njihovoj zemlji ne otvaraju oči.

Oni to osete svakodnevno na svojoj koži. Kad žele da izbore pravdu na sudu, kad ih za mali dug iseljavaju izvršitelji da bi njihove stanove prodali budzašto već organizovanom lancu za kupovinu stanova na doboš. Ili, kada pokušavaju da ukažu na očigledne zloupotrebe javnih preduzeća, kao kada Telekom kupuje privatnog kablovskog operatera Kopernikus za 190 miliona evra, iako stručnjaci procenjuju da mu je tržišna vrednost manja od 40 miliona.

Odmah posle ove unosne akvizicije, opareni bivši vlasnik Kopernikusa, blizak SNS, pokazuju interesovanje za srpski medijski prostor, pa kupuju televiziju sa nacionalnom frekvencijom Prvu i O2. Tako se parama Telekoma kupuje medijski uticaj za vladajuću stranku. Nije to interesno-koruptivno kolo teško uočljivo ni za građane, koji ne dozvoljavaju da mu režimski mediji ispiraju mozak, ni za strane posmatrače. Otud u izveštaju Fridom hausa, između ostalog piše:

"Na Balkanu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović nastavili su da konsoliduju vlast oko sebe i svojih klika, narušavajući standarde dobre vladavine i prekoračujući Ustavom predviđene uloge."

Osnivač Elenora Ruzvelt

Fridom haus je neprofitna organizacija osnovana još 1941. godine u SAD. Među osnivačima je bila i supruga američkog predsednika Elenora Ruzvelt.

Oni sebe definišu kao nezavisnu međunarodnu organizacija koja se bavi širenjem slobode i demokratije u svetu, analizirajući prepreke i zagovarajući veća politička prava i građanske slobode.

Nismo (još) autoritarni režim

Predsednik Vučić ipak može da odahne. Čak ni Fridom haus srpsku državu sa njim na čelu nije ocenilo kao autoritarnu. Direktor FH za Evropu i Evroaziju Mark Benet kaže da uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.

- Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj, treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja - rekao je Benet za Glas Amerike.

Hrvatska jedina nije na spisku

Sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Hrvatske, u izveštaju američke nevladine organizacije ocenjene su kao "delimično slobodne".

Na skali od 0 do 100, Srbija ima 67 poena, a Kosovo, koje je ocenjeno posebno, ima 54 poena. Crnoj Gori je pripalo 65 poena, Makedoniji 59, a Bosna i Hercegovina je dobila 53 poena.
Činjenica da se veličanje ustaštva i fašizma u Hrvatskoj ne sankcioniše i da su građani srpske nacionalnosti diskriminisani po raznim osnovama, od upotrebe jezika i pisma do prava na zaposlenje u državnim službama, nije uticala na ocenu stanja demokratije u ovoj bišvoj jugoslovenskoj republici.

To je neke Srbe dodatno učvrstilo u uverenju da ovakve izveštaje stranih organizacija uvek treba primati s rezervom i gledati na njih kroz duple naočare.