Čaršija u duhu starih vremena
Kiša i susnežica nisu pokvarili praznični dekor u centru Negotina, a nisu ni sprečili brojnu publiku da se okupi oko tridesetak tezgi, na koje su članovi negotinskih udruženja i zanatlije izneli slatka i slana posluženja.
Točilo se kuvano vino i rakija, služene su pihtije i ostali kulinarski specijaliteti. Bilo je ušećerenih jabuka, slatkih mekika, liciderskih srca i svega što se na čaršiji uobičajeno nudi.
Za dobro raspoloženje pobrinuli su se trubači Duvačkog orkestra "Hajduk Veljko" pod upravom Braneta Jovanovića. Pod snežnim pahuljama i mestimično jakoj kiši igralo se i kolo kojim su učesnici potvrdili radost učešća u još jednom zimskom saborovanju Krajinaca.
Ipak, prvi put u tradiciji organizovanja sada već omiljene manifestacije Krajinaca glavni deo zabavnog programa u poslednjem trenutku, umesto na postavljenoj bini na otvorenom, preseljen u zatvoreni prostor bioskopa Krajina. Na taj korak organizatori su se odlučili, pre svega zbog starosti učesnika programa, a najveći broj njih su bili đaci osnovci.
Ove godine najmlađi su imali noseću ulogu u umetničkom programu. Ideju da i na ovaj način promovišu dečje stvaralaštvo svojim učešćem su podržale tri gradske osnovne škole: "Vuk Karadžić", "Vera Radosavljević" i "Branko Radičević".
Svaka od škola, opredelila se za neku od muzičkih tačaka, uz obavezne recitale koji ilustruju tvrdnju da mladi vole svoj rodni grad i često mu se, biranim rečima, kroz poeziju obraćaju.
Svakom od učesnika muzičkog programa pripalo je licidersko srce, zaštitni znaK Vesele čaršije kojim su organizatori izrazili zahvalnost za učešće i podršku ovogodišnjem saborovanju.
Procvat u Miloševoj Srbiji
Sanja Radosavljević, pedagog Muzeja Krajine, ovogodišnji hroničar, podsetila je na vreme nastanka Negotina, koji se prvi put pominje u turskim popisnim tefterima 16. veka, kao selo bez trgovačke čaršije. Ona je nastala dva veka kasnije, kada je Negotin poprimio karakteristike varoši.
- Najznačajnija etapa razvoja čaršije započinje priključenjem Negotina Miloševoj Srbiji. Na osnovu popisa imanja zanatlija u čaršiji je do 1858. bilo 20 vrsta zanata u 47 dućana i radionica, da bi 50 godina kasnije u čaršiji radilo 257 majstora raspoređenih u 27 zanata i više od 60 zanatlijskih radnji i dućana. Bilo je tu kožuhara, obućara, pekara, mesara, kovača-bravara, potkivača, mumdžija, stolara, bojadžija, zidara, grnčara, kujundžija - nabrajala je Sanja Radosavljević.
Međutim, čaršija nije bila samo trgovačko-zanatska. U njoj je bio i Dom zanatlija u kome je bio smešten Zanatski esnaf i Zanatlijsko pevačko društvo Krajina, ali bilo je tu i kafana, mehana, bifea i rakidžinica, koje su činile da čaršija bude puna veselja, pesme, stecište ljubitelja dobrog jela i pića.
Oživela sećanja
Opština Negotin je i ove godine bila pokrovitelj Vesele čaršije. Otvarajući manifestaciju Merlina Selenić, zamenica predsednika opštine je između ostalog rekla:
- Drago mi je što smo u prilici da se družimo u danu kada negotinska čaršija poprimi duh starih vremena. Vesela čaršija oživi sećanja na naše sugrađane koji su u minulim vremenima učinili da naša varoš poprimi izgled prave gospodske. Drago mi je što je Vesela čaršija postala tradicionalna i nadam se da će u narednim godinama privući još veći broj posetilaca.
Nestali dućani i mehane
Nekadašnja stara čaršija, imala je poseban duh, ali pred naletom vremena nestali su dućani i mehane zajedno sa vlasnicima odnoseći čitavu jednu prošlost i tradiciju. Manifestacijom Vesela čaršija organizatori su želeli da ožive uspomenu, sačuvaju priče koje su dale pečat tom vremenu, na život i ambijent koji je vladao u jednom drugačijem Negotinu.
