Dijaspora čeka nove ekspoziture

Ekonomista Danilo Šuković za "Vesti" kaže da bi dobar, jak kupac, ojačao ovu banku, a samim tim i klijenti bi imali razne benefite.

- Poznato je da dijaspora šalje novac preko naših banaka u otadžbinu. Jak vlasnik bi ojačao pozicije, pa bi banka otvarala predstavništva u onim gradovima zapadne Evrope gde žive naši ljudi - kaže Šuković.

Komercijalna banka imala je predstavništva u Frankfurtu i Beču, i još pre tri godine poslovodstvo je najavljivalo mogućnost da ona opet budu otvorena. Ukoliko novi vlasnik ostvari ove planove, to bi bila dobra vest. Naime, oni koji štede u Komercijalnoj banci dobijaju kamatu na oročenje u evrima na godišnjem nivou u proseku 0,3 odsto, što spada u red najpovoljnijih kamata.

Rastegljiv rok

Takođe, komercijalna banka vrši isplatu deviznih penzija iz Nemačke, Austrije, Makedonije, Francuske, Švedske, Slovenije i Republike Srpske, po kojima su druge poslovne banke administratori, sa naplatom provizije shodno važećoj tarifi.

Ova banka je i administrator za isplatu penzija i to iz Hrvatske (skoro 51.000 korisnika), Federacije BiH (15.300), Crne Gore (5.300), a takođe i za invalidnine iz Republike Srpske (1.900 korisnika).

Penzije se isplaćuju preko deviznih računa u banci ili kod drugih isplatnih banka.
Pitanje je i kada će biti završena privatizacija. Broker Nenad Gujaničić smatra da nije izvesno da li će se taj proces okončati u septembru kako je planirano. On kaže i da se s privatizacijom zakasnilo.

Pad vrednosti

Tokom svetske ekonomske krize, posle 2008. godine, državne banke su propadale, a poreski obveznici su snosili posledice lošeg upravljanja. Nenad Gujaničić podseća da je pre svetske krize Komercijalna banka na berzi vredela više od milijardu evra. Sada je procenjena vrednost 320 miliona evra.

- To je bio najbolji momenat za njenu privatizaciju. Međutim, kasnije su usledili razni problemi, pre svega nedomaćinsko poslovanje. Komercijalna banka nije propala kao razne druge državne banke, ali je imala veliki broj problema i mnogo nenaplativih kredita otpisano je proteklih godina. Samim tim ta banka je izgubila kredibilitet, pa i poziciju na tržištu - smatra Gujaničić.

Država rđav gazda

Postojala je i opcija da država ostane vlasnik Komercijalne banke, ali prethodno mora da isplati strane partnere.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović kaže da bi bilo dobro da država ima jednu razvojnu finansijsku instituciju preko koje može da finansira prioritetne projekte za koje je zainteresovana. Prema njegovim rečima, država bi trebalo da postavi jak menadžment na čelo banke.

- Ali menadžment koji bi bio otporan na čuveni instrument planiranja iz doba socijalizma, a to je telefon. Dakle, da se ne desi da neko pozove menadžera i kaže da kredit treba da se odobri nekome - kaže Filipović.

Međutim, broker Nenad Gujaničić ne misli da je to moguće. On kaže da je najveći problem u domaćem bankarstvu burazerska ekonomija u kojoj se krediti odobravaju mimo ekonomskih principa.

- Posledica je da se tako nastali troškovi pokrivaju iz samog budžeta, odnosno sredstvima građana - kaže Gujaničić.

On ukazuje i da država nije isključivi krivac pošto u Nadzornom odboru sede i predstavnici drugih suvlasnika, ali da je to još jedan dokaz da banke treba prepustiti tržištu, a da ih kontroliše Narodna banka Srbije.

Savetnici iz Francuske

Ministarstvo finansija će potpisati ugovor sa francuskom konsultantskom kućom Lazard, koja će biti savetnik Vlade Srbije za prodaju Komercijalne banke.

Ugovor će u ime Lazarda potpisati Jorg Amusen, direktor zadužen za Evropu. Potpisivanju će prisustvovati još tri predstavnika ove konsultantske kuće, ali ne i Božidar Đelić, koji u Lazardu radi od početka 2014. godine. Ova konsultantska kuća je već imala savetnički angažman u našoj zemlji.

Da podsetimo, Lazard je bio savetnik i u privatizaciji aerodroma "Nikola Tesla".

Mnogo vlasnika

Republika Srbija nije većinski vlasnik Komercijalne banke pošto poseduje 41,7 odsto kapitala. Suvlasnici su i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i The International Finance Corporation (deo Svetske banke) i još dva fonda. Oni svi zajedno imaju vlasničko učešće od 41,4 odsto. Udeo u vlasništvu ima i nekoliko preduzeća koja drže sa po nešto više od jedan posto, a ostatak čine mali akcionari.

Amerikanci bacili oko

Da kupi Komercijalnu banku želju je imao mađarski OTP, ali je odlučio da preuzme Sosijete ženeral.

Kao jedan od zainteresovanih za Komercijalnu banku sada se spominje Riplvud advajzors, investicioni fond američkog biznismena Tima Kolinsa. Zajedno s bivšim državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, Tim Kolins je prošlog proleća posetio Beograd.