Rambuje: Dvadeset godina od "mirovnog debakla" (VIDEO)
Pregovori kao uvod u bombardovanje
Epilog je poznat - posle 17 dana pregovori su propali, a 24. marta 1999. godine započelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.
Razgovorima su prisustvovali predstavnici jugoslovenskih vlasti i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.
Početku konferencije prethodili su meseci "šatl diplomatije" američkog diplomate, nakon koje je usledilo objavljivanje predloga mirovnog sporazuma, na čiji su sadržaj ozbiljne primedbe imali i Beograd i kosovski Albanci.
Ceremoniji otvaranja su, osim delegacija Srbije i kosovskih Albanaca. kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk, trojica posrednika, a skup je zvanično otvorio tadašnji francuski predsednik Žak Širak.
Prema opštoj oceni, ambiciozno zamišljena i pompezno najavljena mirovna konferencija u Rambujeu, bila je zakazana prerano i bez adekvatne pripreme, pa je unapred bila osuđena na neuspeh.
- Tekst sporazuma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojoj teritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za početak bombardovanja. Rambuje nije dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio loš diplomatski dokument koji nikad nije trebalo da se pojavi u toj formi - rekao je nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer londonskom "Dejli telegrafu" u junu 1999. godine.
Na čelu delegacije - nepoznati gerilac Hašim Tači
Posle punih 17 dana natezanja u dvorcu pokraj Pariza i samo jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika Oslobodilačke vojske Kosova, načelno prihvatili sporazum.
Tadašnji šef delegacije Vlade Srbije na pregovorima o Kosovu Ratko Marković izjavio je da sastanak u Rambujeu "nije dao rezultate, jer se nije pošlo od temelja, već od krova".
Delegacija kosovskih Albanaca, koju je na opšte iznenađenje ali i uz veliku podršku SAD predvodio do tada malo poznati šef gerilaca Hašim Tači, prihvatila je u načelu predlog sporazuma o rešenju kosovske krize koji je predložila Kontakt grupa.
Glavni razlog albanskog pristanka bio je ogroman pritisak SAD, ali i činjenica da je Srbija unapred odbacila Hilov plan rešenja kosovske krize. Delegacija Vlade Srbije, takođe, je načelno prihvatila predlog ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO-a i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Naredna runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta u Parizu, a okončana je neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.
Poslednji pokušaj - Holbruk ubeđuje Miloševića
Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.
Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.