Hoće li Erdogan pobediti u gasnom ratu?

Egipat, Kipar i Grčka protiv Turske

Priča počinje 2013. godine, posle uspelog vojnog puča u Egiptu protiv Muslimanske braće i turskog odbijanja da prizna prevratničku vlast. Vlasti koje je postavila vojska počele su da iscrtavaju pomorske granice s Kiprom i Grčkom, zanemarujući demarkaciju pomorskih granica s Turskom.

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je, nakon preuzimanja vlasti u državi, održao sastanak s premijerima Kipra i Grčke u novembru 2014. godine, koji je u medijima nazvan kao "Samit Kalamata". Tom prilikom je potpisan okvirni sporazum o demarkaciji granica između ovih država, iz kojeg je izostavljena Turska, čime je objavljen rat turskim interesima u Sredozemnom moru.

S druge strane, turska Vlada tvrdi da je udaljenost između Egipta i Turske, od krajnje tačke Baltim u Egiptu i Čavuškoj u Turskoj, kraća od udaljenosti između Kipra i Grčke. To dozvoljava Egiptu i Turskoj da dele morsku granicu bez Kipra i Grčke, u skladu sa konvencijama UN o razgraničenju na moru.

Preti rat Turske i Grčke oko nafte i gasa?

Stručnjaci tvrde da se Egipat odrekao morske linije čija je površina duplo veća od delte Nila u korist Grčke, s ciljem da se sporno ostrvo Kastelorizo pripoji ekskluzivnim ekonomskim granicama Grčke. Time se morske granice Izraela, Kipra i Grčke spajaju, što osigurava prolaz izraelskom gasovodu između Tel Aviva i Atine. Izrael će tako izbeći plaćanje bilo kakvih taksi Egiptu.

Eskalacija napetosti između Turske i Grčke zbog potrage za naftom i gasom u Egejskom moru i kontinentalnom pojasu Turske i Kipra nagoveštava mogućnost rata između dve zemlje. Slična situacija desila se 1996. godine, kada je Turska oborila grčki helikopter iznad jednog od demilitarizovanih ostrva u Egejskom moru. Američka diplomatska intervencija tada je odigrala ključnu ulogu u sprečavanju izbijanja rata.

Tursko-ruski sporazum o gasovodu kojim bi se ruski i kaspijski gas prebacivao u Evropu preko Turske pomaže da sukob oko mediteranskog gasa preraste iz regionalnog u međunarodni sukob između tursko-ruskog saveza i zapadnog saveza, pod vodstvom Amerike i Evrope.

Kako kontrolisati Erdogana?

U kontekstu približavanja Egipta Izraelu, tradicionalnom neprijatelju ove države, Sisi počinje da kupuje naoružanje od Francuske, Nemačke, Rusije i SAD u vrednosti od 20 milijardi dolara. To čini s namerom da ojača egipatsku vojsku, posebno mornaricu i avijaciju, pripremajući se za dolazeći sukob s Turskom.

S druge strane, Erdogan počinje da se priprema za očekivani sukob s Egiptom i Grčkom izradom prvog nosača aviona domaće proizvodnje 2016. godine, a očekuje se da će biti isporučen 2019. godine.

SAD su uporne u tome da spreče Tursku da eksploatiše gas i izvozi ga u Evropu, jer bi to ovu državu pretvorilo u regionalno čvorište za izvoz gasa u Evropu. Na taj način bi se Turska, iz regionalne, pretvorila u svetsku silu, koja će imati uticaj na politička dešavanja, što bi otežalo stavljanje Erdogana pod kontrolu.

Hoće li se sukob oko gasa između Erdogana i Sisija završiti sporazumom o granicama na moru između dve države, nakon čega bi se počela eksploatacija gasa, ili će situacija eskalirati sve dok ne dostigne nivo oružanog sukoba?