Sreda 30.01.2019.
00:17
Radio Slobodna Evropa

RSE: Šta Vučić podrazumeva pod "albanskim interesima"?

N. Đurović
Aleksandar Vučić

Da li srpska vlast želi dogovor?

Međutim, ona podvlači da nisu u pitanju odluke koje bi mogle ukazati ka kom cilju se usmerila vlast u Srbiji.

- Prema mom mišljenju, vrlo je neizvesno da li u stvari to srpsko vođstvo želi da dođe do dogovora. Mislim da računaju na to da je verovatnije da neće ni doći do rešenja. Status quo kakav god da jeste dosta služi srpskom vođstvu u ovom trenutku - smatra Tena Prelec.

Aleksandar Vučić je 28. januara izjavio da u traženju rešenja za pitanje Kosova javnost u Srbiji mora da razume i albanske interese.

- Ja znam da niko ne voli ovu rečenicu da čuje, ali moramo da razumemo da oni imaju svoje želje. Svet ima svoje želje. Naravno da mi imamo svoje, i zahteve i potrebe i na pravu zasnovano ono što tražimo. Ali je suština da moramo da gledamo i tuđe interese i da pokušamo da postignemo kompromis - rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj konferenciji za medije sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom.

Izjava predsednika Srbije nije precizna, jer nije objasnio na šta misli pod albanskim interesima, kao što nije jasno ni da li Vučić i dalje sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem razmatra opciju promene granica, o kojoj su dvojica predsednika u javnosti govorila prošle godine na konferenciji u austrijskom gradu Alpbahu.

Srbi traže posrednike

- Interes kosovskih Albanaca je priznanje nezavisnosti Kosova i prijem u Ujedinjene nacije, ali tamošnji politički imaju različite predloge kako se može do toga doći. S jedne strane, priznanje i deblokiranje članstva ka EU su važna motivacija kosovskih zvaničnika, a sa druge treba gledati lične interese političkih elita. Naravno da Haradinaj zna da uz jako striktan stav o taksama on dobija i političke poene od strane biračkog tela - ocenjuje Tena Prelec.

Poslanik SNS Dragan Šormaz kaže da je u takvoj političkoj situaciji teško tražiti pravo rešenje, kakvo je pitanje Kosova i dodaje da se lično uzda u posredovanje međunarodnih faktora.

- Upravo su nam u celoj toj situaciji, jer smo takvi kakvi smo na ovom prostoru, potrebni posrednici. I SAD, i Rusija, i EU i Savet bezbednosti - potrebno je da nam pomogne ko god može da dođemo do krajnjeg ishoda - navodi Šormaz.

Kada je 17. januara ruski predsednik Vladimir Putin posetio Srbiju, njegov srpski kolega je rekao da će se pre svakog rešenja o Kosovu konsultovati sa Putinom. Nedelju dana kasnije Vučić se sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Davosu, gde je jedna od glavnih tema bilo Kosovo, ali je javnost ostala uskraćena za detalje.

Iako se 2018. godine u evropskim krugovima kao mogući rok za zatvaranje kosovskog poglavlja govorilo o proleću 2019. godine, taj scenario je, prema mišljenju poznavalaca prilika, sve manje izvestan.

Ionako spori i nedovoljno efikasni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u Briselu potpuno su obustavljeni nakon što je Vlada Kosova 21. novembra uvela takse od 100 posto. Njihovo uklanjanje je sada prvi uslov Beograda za obnavljanje razgovora.

2020 © - Vesti online