Da li će Srbija profitirati od Turskog toka?
Strateški partner Rusije na Balkanu
Najava izgradnje druge trase ruskog gasovoda Turski tok budi nade kod najmanje pet balkanskih država: kod članica Evropske unije Bugarske i Grčke - jer se obe nadaju da će trasa proći preko njihove teritorije - ali i kod Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije. I bez obzira na to kuda će dalje iz Turske biti usmeren ruski gas, jedno je sigurno: on će prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje, ka tržištima Mađarske, Slovačke, Austrije, Italije.
Kako je planirano, prva trasa gasovoda trebalo bi da bude završena do kraja 2019. godine. Gas koji njome bude išao, u potpunosti je namenjen turskom tržištu. Tamo je, naime, potrošnja u 2017. dostigla rekordni nivo od 53,85 milijardi kubnih metara, da bi u 2018. ipak pala za šest odsto, odnosno na oko 50 milijardi kubnih metara.
Iako drugi deo gasne rute još nije definisan, sigurno je da Srbija iz tih dogovora izlazi kao veliki pobednik. Predsednik Rusije Vladimir Putin u Beogradu je najavio da će u gasnu insfrastrukturu Srbije - strateškog partnera Moskve na Balkanu - biti uloženo oko milijardu i 230 miliona evra. Moskva i Beograd zajednički će finansirati izgradnju novog gasovoda u dužini od 403 kilometra - od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom.
I dok su investicije u Srbiji izvesne, u Bugarskoj se nastavak Turskog toka za sada svodi samo na to da tamošnji zvaničnici veruju u obećanja ruskih vlasti. Uprkos tome, Sofija je odlučila da se pripremi za transport ruskog gasa iz Turskog toka - iako nije jasno ko će taj gas da kupuje.
Moskva, istovremeno, ne odustaje ni od mogućnost da se Turski tok produži kroz Grčku. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Ciprasom, Putin je 8. decembra prošle godine izjavio da je izgradnja nastavka Turskog toka prema Grčkoj sasvim moguća.
- Razgovaramo o tome sa našim turskim i grčkim partnerima, i to je sasvim moguće. Ako postoji gasovod od Grčke do Italije, mogli bismo zajedno da razmislimo o tome kako da ga napunimo gasom - rekao je Putin.
Da li će Brisel dozvoliti izgradnju?
Pročitajte još:
* "Odustajanje od ruskog gasa bilo bi ekonomsko samoubistvo"
* Uđe li Hrvatska u evrozonu - Putin dobija najjače oružje u EU
Pri svemu tome, postavlja se pitanje da li će Brisel dozvoliti izgradnju tog novog ruskog gasovoda - s obzirom na tenzije sa SAD kada je reč o Severnom toku 2, kao i gubitke od dve milijarde dolara godišnje koliko se procenjuje da bi Ukrajina pretrpela nakon početka rada Transbalkanskog gasovoda od 1. januara 2020.
Aktuelna Evropska komisija ne bavi se u prevelikoj meri Turskim tokom, već pre svega pokušava da posreduje između Kijeva i Moskve kako bi se tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu nastavio i nakon završetka ove godine.
Na trilateralnom sastanku EU, Rusije i Ukrajine održanom u januaru, pregovori su odloženi za još četiri meseca, ne samo zbog izbora za Evropski parlament, već i zbog toga što su predsednički izbori u Ukrajini zakazani za 31. mart.
Ipak, mnogi analitičari veruju da Moskva neće u potpunosti obustaviti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu - i zbog svojih ekonomskih i zbog geopolitičkih interesa. To bi moglo da se ostvari tako što drugi gasovodi, oni koji zaobilaze Ukrajinu, neće raditi punim kapacitetom, zaključuje Dojče vele.