Koliko bi Putina koštao Madurov pad?

Koliko će otići u nepovrat?

Režim Nikolasa Madura hoda po ivici. Ukoliko padne, Rusija će izgubiti važnog saveznika u Latinskoj Americi. Pogledi su najpre usmereni na najveći ruski naftni koncern Rosnjeft čiji nadzorni odbor vodi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Rosnjeft učestvuje u ukupno pet projekata državnog energetskog koncerna Venecuele PDVSA. U tim projektima ruska firma ima 26 do 40 odsto učešća. Kolika je verovatnoća da će to otići u nepovrat? 

Trenutno deluje da je malo izgledno da sledeća vlast, ukoliko smeni Madura, krene putem nacionalizacije ili oduzimanja imovine stranim investitorima. Može biti da su preuranili svi oni koji su krajem prošle nedelje na berzi pojurili da prodaju akcije Rosnjefta.

Prema podacima iz 2017, Rosnjeft je Venecueli suštinski odobrio kredit od šest milijardi dolara, a to je vraćeno učešćem u pomenutim projektima i naftom. Šef ruskog giganta Igor Sečin je čak prošlog novembra morao lično da ode u Karakas jer je bilo zastoja u dogovorenim isporukama. Ali kreditni ugovor ističe već tokom ove godine i može se pretpostaviti da je Rosnjeft već dobio veći deo onoga što je uložio. 

Pare za oružje 

Komplikovanije stvari stoje kada je u pitanju kredit koji je Moskva odobrila Karakasu kako bi kupio rusko oružje. Prema napisima ruske štampe, Moskva je u te svrhe u poslednje dve decenije dala oko jedanaest milijardi dolara. Nije poznato koliki je deo otplaćen.

Nejasno je i da li bi iduća vlast u Karakasu vratila ove dugove s obzirom da je Kremlj uvek podržavao Madura i njegovu stranku. Ukrajina recimo do danas odbija da vrati milijardski kredit Rusiji koji je odobren 2013. dok je u Kijevu još vladao proruski predsednik Viktor Janukovič. 

U slučaju Venecuele ruske pare pak nisu sasvim izgubljene jer su makar otišle na ruske kalašnjikove, borbene avione, helikoptere i tenkove. Rusija je praktično time subvencionisala svoju industriju naoružanja. 

Nova nafta na tržištu? 

Pretpostavlja se da bi u slučaju pada Madurovog režima finansijski gubitak Rusije bio oko jedanaest milijardi dolara ili malo više od toga. Ali to će se ispostaviti kao sitnica u poređenju sa gubicima na tržištu nafte ukoliko bi se Venecuela ubuduće odlučila da jako poveća obim proizvodnje i time obori cenu na svetskom tržištu. 

U pitanju je zemlja čija se nalazišta opisuju kao najveća na svetu. Ipak, tokom dvadeset godina socijalističke vladavine, najpre pod Ugom Čavesom , a onda Madurom, naftna industrija zemlje dotakla je dno. Venecuela na svetskom tržištu danas ne igra gotovo nikakvu ulogu. 

Ukoliko naftni sektor ponovo bude uspostavljen po principima tržišta i delimično pređe u ruke američkih i drugih zapadnih koncerna koje su socijalisti proterali, to će nesumnjivo voditi znatnom rastu proizvodnje. To neće ići ekspresno, ali kada se budu sklapali novi dugoročni ugovori o nabavci nafte, taj energent bi mogao da bude znatno jeftiniji. To bi stvarno bio horor za rusku privredu, zaključuje Dojče vele.