Nova faza saradnje: Šta su prave namere NATO-a sa Srbijom?
Treba zatvoriti "crnu rupu" na Balkanu
"Pripreme za usvajanje drugog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva između Srbije i NATO-a, poznatog po nazivu IPAP, u ovom trenutku su u završnoj fazi", rekao je krajem prošle godine pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije zadužen za bezbednosna pitanja Branimir Filipović.
Kako je najavljeno, novi trogodišnji IPAP, najviši mehanizam saradnje NATO-a sa partnerskim državama, trebalo bi da bude usvojen do kraja ovog meseca, a biće dopunjen i novim aktivnostima u oblastima vojne i naučno-tehnološke saradnje, kao i u domenu informatičke bezbednosti.
Prema Kovačevim rečima, IPAP je mehanizam koji u dobroj meri više služi NATO-u nego samoj Srbiji.
- Srbija u okviru tog dokumenta izražava svoje namere o saradnji, a pitanje je članica NATO-a da li će te namere u pravom smislu i prihvatiti. Pošto su namere Srbije transparentne i konkretne, one uglavnom i bivaju prihvaćene, dok NATO kroz IPAP u suštini nastoji i u dobroj meri uspeva da kontroliše realizaciju svih ključnih državnih funkcija - ukazuje Kovač.
Pre svega, kako navodi, IPAP obuhvata spoljnu i bezbednosnu politiku, što je jedno poglavlje u okviru tog mehanizma, zatim obuhvata unutrašnju politiku i ekonomske reforme, ali i odbrambena i vojna pitanja u okviru kojih je dosta ključnih pitanja iz domena nadležnosti sistema odbrane i vojske.
"Narod ne želi u NATO"
- Iz pregleda poglavlja koje obuhvata IPAP vidi se da je reč o ambicioznom programu, čiji su ciljevi uvid u sva strateška pitanja iz domena nadležnosti Srbije i uticaj na te procese kroz različitu saradnju - objašnjava Kovač.
Na pitanje zašto je NATO-u toliko važno da proširi saradnju sa Srbijom, Kovač kaže da je u toku proces koji predvode SAD, Velika Britanija, Francuska, pa i Nemačka, čiji je cilj da se "zatvori" ta "crna rupa" na Balkanu. Oni to, kako navodi, čak i ne kriju.
- To je deo strategije kojim čitav ovaj prostor treba da se integriše u NATO, da ne ostane ništa u zaleđini iza zemalja koje su na prvoj liniji Alijanse u nastupu ka Istoku. U pitanju je dugoročan proces različitih pritisaka i kombinacija povezanih sa ucenjivanjem srpskih vlasti da prihvate ono što narod ne želi, odnosno da prihvate neki obavezujući sporazum - smatra Kovač.
- Time bi Srbija bila ekonomski ucenjena, jer je u mnogo čemu zavisna od Zapada. Siguran sam da sami ne možemo da se odupremo tom pritisku i bilo bi poželjno da našu vojnu neutralnost podrže i druge velike sile sveta, pre svega mislim na Kinu i Rusiju - zaključuje Kovač za Sputnjik.