"U ovom trenutku Rusija ne želi podelu Kosova"

"Nijedno rešenje bez saglasnosti Rusije"

Oni koji su očekivali da će posle sastanka predsednika Rusije Vladimira Putina sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu saznati nešto više o tome da li će, koliko i na koji način Moskva biti uključena u rešavanje problema Kosova ili makar postoje li neka rešenja koja su za nju neprihvatljiva, verovatno su bili razočarani.

Putin u svom obraćanju javnosti Srbije nije osetio potrebu da iznosi tu vrstu detalja. O Kosovu je najviše govorio u kontekstu neprimenjivanja odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN - kako one koja na Kosovu zabranjuje druge vojne snage osim onih pod kontrolom UN, tako i one, koju beogradski zvaničnici odavno ne pominju, a odnosi se na moguće prisustvo određenog broja pripadnika vojske i policije Srbije na Kosovu.

Jedino što se o eventualnom budućem sporazumu Srbije i Kosova moglo čuti od ruskog predsednika jeste da se Moskva zalaže za uzajamno prihvatljivo rešenje Beograda i Prištine, ali bazirano na rezoluciji 1244 SB UN.

Neki su ovu izjavu protumačili kao potvrdu teze da Moskva ipak nije sklona da podrži bilo kakvo rešenje oko kojeg se dogovore Beograd i Priština. Teze, koja se pojavila još prošle godine, nakon Vučićevog povratka iz Moskve, gde je, kako su najavljivali mediji u Srbiji, otišao da Putinu predstavi plan razgraničenja s Kosovom.

Tada je, međutim, posle sastanka, izostala zajednička konferencija za novinare, a sam Vučić je na pitanje da li je Putinu predstavio svoj plan i kakav je odgovor dobio, rekao da nema šta da priča o planu koji su odbacile i zemlje Evropske unije i Albanci i Srbi. Pri tom, javnost u Srbiji nikad nije upoznao sa detaljima tog plana, niti pojasnio šta podrazumeva pod razgraničenjem.

Diplomata Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, ocenjuje da je pominjanjem Rezolucije 1244 Putin stavio do znanja da se nijedno rešenje o Kosovu ne može doneti bez saglasnosti Rusije.

On, međutim, dodaje i da je nakon posete Putina vidljiv i jedan novi stav kad je reč o kosovskom problemu, koji ukazuje da je Moskva spremna da zauzme aktivniju poziciju u rešavanju tog spora i pre nego što se eventualni predlog sporazuma pojavi pred Savetom bezbednosti UN.

Ipak, na pitanje da li ta aktivna pozicija može da znači i mogućnost da Moskva, zajedno sa Vašingtonom  preuzme inicijativu u rasplitanju kosovskog čvora od Evropske unije, Đukić odgovara da je malo verovatno potpuno istiskivanje EU, čak i ako se Rusija i SAD ozbiljnije uključe u posredovanje.

A šta ako ono što odgovara Srbiji, ne odgovara Rusiji?

O tome da li je Rusiji uopšte u interesu da se Beograd i Priština dogovore, u Srbiji postoje najmanje dve škole mišljenja. Prva tvrdi da Rusiji odgovara status quo, jer je to način da, preko Srbije zadrži veći uticaj na Balkanu, naročito nakon ulaska Crne Gore u NATO i potpisivanja Prespanskog sporazuma, koji i Makedoniji otvara vrata severnoatlantske alijanse.

- Potencijalni dogovor Beograda i Prištine smanjio bi ulogu Rusije na Balkanu i Moskva to zna. I zbog toga mislim da u ovom trenutku nije spremna da suštinski podrži takav dogovor - smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović.

Ipak, ako je suditi po nekim tekstovima u ruskoj štampi, u Moskvi izgleda nisu baš sasvim ubeđeni u neraskidivost tih veza. Tako Komersant piše da Moskva strahuje da bi, u slučaju sporazuma Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU, i Kosovo i Srbija mogli da postanu protektorati NATO-a, iako Beograd sve vreme ističe svoju vojnu neutralnost.

U tom kontekstu, list je, na dan posete Putina, podsetio i na činjenicu da je Srbija, baš za vreme vlasti SNS sa NATO potpisala Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), što je naintenzivniji oblik saradnje sa ovim vojnim savezom koji neka zemlja koja nije članica može da ima.

Diplomata Srećko Đukić kaže da je teško dokučiti ruske namere, ali smatra ipak da "u ovom trenutku Rusija ne želi podelu Kosova, zbog unutrašnjih potreba. Između ostalog, i zbog aktuelnih pregovora sa Japanom oko Kurilskih ostrva, gde se većina ruskog stanovništva protivi davanju teritorija".

Ovaj stav je u suprotnosti sa drugom školom mišljenja prema kojoj Rusiji odgovara i da se Beograd i Kosovo dogovore, a da ona taj dogovor koristi za rešavanje teritorijalnih sporova u svoju korist.

Srećko Đukić na pitanje da li bi Rusija eventualno rešenje kosovskog spora mogla da koristi i za ostvarivanje svojih interesa,odgovara da bi Moskva sigurno išla na opciju koja bi njoj odgovarala. Problem bi mogao da nastane ako dođe do situacije da ono što odgovara Rusiji, ne odgovara i Srbiji.