Irinej: Jedinstvo naroda i države važni u očuvanju Kosova

Poručuje da je najvažnije da ne budemo malodušni i da se ne predajemo unapred.

U intervjuu "Politici" patrijarh napominje da jedinstvo, o kojem govori, ne bi trebalo da narušavaju unutrašnje razmirice.

Napominje, takođe, i da socijalni problemi i nezadovoljstvo koje postoji kod nekih slojeva društva ne treba da cepa narodno biće, posebno, kako kaže, imajući u vidu istovremeno osnivanje još jedne albanske vojske sprečavanje snabdevanja srpskih ustanova, bolnica, škola i drugog na Kosovu i Metohiji. 

Kaže da je, u tom smislu, s velikom brigom pratio nedavne demonstracije u Banjaluci, te ocenjuje da su oni koji ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu tada sigurno bili zadovoljni. 

- Ne vidim da će biti koristi za narod ni od podsticanja na takve proteste u Beogradu i širom Srbije. Možda neko ne vidi ili ne želi da vidi, ali svi ti protesti jesu povezani - kaže patrijarh, ali istovremeno primećuje da država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva, "pogotovo onih koji svojim visokim obrazovanjem i znanjem treba da budu uzor svima". 

Kad je reč o Kosovu, kaže da se još nada i moli za to da vođe država koje su svojim garancijama osnovale RS, prihvate činjenicu da srpski narod nikada neće odustati od Kosova i Metohije i da će "zajedno s Rusijom, našim drzavnim vođstvom i predstavnicima Albanaca usaglasiti rešenje po kome će oba naroda nastaviti da žive u miru". 

Patrijarh kaže i da kad god je u mogućnosti boravi na Kosovu i Metohiji, te da tada ima priliku da čuje i vidi šta se događa s našim ljudima, a to što se događa, kako navodi, većina našeg naroda koja živi u drugim delovima Srbije i svuda po svetu, ne moze ni da zamisli. 

- Ne može da pojmi da kod naroda i sveštenstva postoji stalna strepnja za sutrašnji dan, za bezbednost dece, kuće, svetinja - naveo je patrijarh. S tim se, dodaje, naš narod suočavao jos pod osmanskom vlašću, kasnije za vreme dva svetska rata, tokom poluvekovne vladavine komunista, ali za to smo i sami krivi, primećuje, jer, kako kaže, udaljavali smo se od "Boga, Crkve, Srpstva". 

- Sve nam je bilo, a nekima je i danas, preče od Srpstva i Pravoslavlja - kazao je Irinej i poručio da je i u slučaju Kosova najvažnije da ne budemo malodušni i da se ne predajemo unapred. 

Komentarišući zbivanja u drugim pravoslavnim crkvama i sredinama u svetu, Irinej je, između ostalog, naveo da veruje da ni srpska crkva, ali ni druge pravoslavne crkve neće prihvatiti "nekog pravoslavnog papu". 

- Ukoliko bi prihvatile prestale bi da budu pravoslavne. Srpska crkva ne prihvata, niti će prihvatiti legalizovanje raskola u Ukrajini, kao zakonitog stanja, a pogotovo neće prihvatiti ukoliko se takve ambicije pokažu na njenom kanonskom području. Ono što je Carigrad uradio u Kijevu, majci ruskih gradova, za Srpsku crkvu je ništavno - poručio je srpski patrijarh. 

Napominje da su odnosi SPC s Vatikanom unapređeni kroz dijalog na više nivoa, te dodaje da lično veoma ceni odluku pape Franje da odbaci uniju, a posebno pristup sagledavanju pitanja uloge kardinala Stepinca, te poručuje da moramo ceniti i stav Vatikana koji nije priznao lažnu državu Kosovo. 

Upitan kako vidi ulogu Crkve u današnjem srpskom društvu, kaže da je uobičajeno da se recimo u medijima kaže: Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, a da smo u stvari svi mi crkva pravoslavna - i vladike i sveštenici i narod - "svi smi mi crkva". 

- I kada ukazujemo, kao danas, da lične ili interese manje grupe ne treba stavljati ipsred interesa države ili Kosova i Metohije, mi se obraćamo našoj vernoj deci. Isto i kada od odgovornih tražimo da osujete trovanje našeg naroda šundom i pornografijom u medijima, to ukazujemo našoj deci naše crkve i mislimo da o tome treba da vode brigu kao odgovorni ljudi, hrišćani, roditelji... - naveo je patrijarh, te poručio: "Znači, crkva smo Hristova, i mi koji se danas molimo, radimo, volimo, vaspitavamo, spasavamo, zajedno s našim precima od Svetog Save Nemanjića, pa i pre njega". 

Patrijarh je čestitao svima današnji praznik - Savindan i poželeo da se u jubilarnoj godini svi poučimo delom prvog srpskog arhiepiskopa, za koga je, kako kaže, dovoljno reći samo to da je prvi poglavar autokefalne Srpske crkve i istovremeno začetnik osamostaljene srpske književnosti.