Skoči Marko na noge lagane
U desetercu "Kraljević Marko i Mina od kostura", legendarni junak preobučen u kaluđersko odelo dočekuje svog protivnika: "Gospodaru, Mina od Kostura, je l' slobodno na veselju tvome poigrati sitno kaluđerski? Veli njemu Mina od Kostura: Jest slobodno, crni kaluđere, jest slobodno, zašto ne bi bilo? Skoči Marko na noge lagane, obrnu se i dva i tri puta, sav se čardak iz temelja trese." Sitno kaluđersko igranje je glavni zaplet i u pesmi u kojoj Marko Kraljević izbavlja bega Kostadina.
Da je među sveštenicima obe vere igranje bilo ukorenjeno, svedoče i zaključci Sinoda šibeničkog iz 1564, Zadarskog sinoda 1598, kao i Skadarskog sabora 1679. za episkopa Dominika, gde se crnoriscima zabranjuje igranje. Igranje sveštenika u našem narodu je bilo uzelo velikoga maha, što dokazuje i srpsko izdanje legende o prokletstvu igrača.
Tako je još pre Drugog svetskog rata Radomir Aleksić, đak Učiteljske škole u Užicu zabeležio priču o tome. Dakle, bili pop i popadija, pa imali dvoje dece. Jednom se pred crkvom davala daća, na kojoj se pop i popadija dobro napiju, pa pop povede kolo, u koje se uhvate i popadija i njihova deca.
U tom naiđe vladika i videći popa gde igra, prokune ga da se pretvori u magarca, popadija u magaricu, a njihova deca u magarčiće. Tako i bi. Vladičin sluga povede ih vladikinoj kući, da nose vodu. Posle nekog vremena, dođe vladiki nekakav starac, pa mu kaže da se samom Bogu ražalilo gledajući kako se pop i popadija muče, naročito popadija koja je trudna, pa se ne može poroditi, već neka sa njih skine prokletstvo. Vladika ga posluša i pretvori ih kao što su bili, ali popu zapreti da se ne šali više da igra.