Dragoslav Šekularac - kraljević i prosjak svetskog fudbala (10): Zvezdin vihor
- Bilo je to kao da je selektirana reprezentacija Beograda. Gledaoci su hrlili na naše utakmice da vide svoje stare ljubimce - golmane Lobrića i Mrkušića, Rajka Mitića i Stankovića. Đajića i Jezerkića, Kostu Tomaševića, Tošu Živanovića i Baneta Vukosavljevića - pričao nam je jednom prilikom prvi sekretar Zvezde Ljubiša Sekulić, koji je kasnije napravio sjajnu karijeru i u Ujedinjenim nacijama.
Tajna ogromne popularnosti Zvezde već u prvim godinama, dakle, leži u činjenici da je publika doživela kao nešto svoje, poznato i blisko, za razliku od Partizana koji je iako daleko uspešniji u to vreme, igrački kadar popunio igračima dovedenim uglavnom iz Hrvatske.
Za publiku - stranci
Iz Zagreba su, najčešće urgencijama vojnih vlasti, dovedeni Meho Brozović, golmani Franjo Glazer i Franjo Šoštarić, Bruno Belin, Florijan Matekalo, kao i trojica igrača koji će u Partizanu izrasti u legende jugoslovenskog fudbala - Stjepan Bobek, Zlatko Čajkovski i, nešto kasnije, Branko Zebec.
Kod beogradske publike, dakle, tih prvih godina ožiljci od rata su još bili sveži, a igrači dovedeni vozom ili vojnim džipom - strani.
Stanovi u Domu vojske, fiktivna zanimanja, redovne plate, uniforme i činovi, sledovanja u hrani, odeći, drvima za zimu, pa i novcu za igrače Partizana... stigli su nešto kasnije i samo stvorili dodatni otpor kod publike, koja je ipak znala da poštuje veliko majstorstvo pomenutih asova, pogotovo kad su igrali za reprezentaciju.
Prve uspehe u klupskoj istoriji Zvezda je ostvarila u Kupu Jugoslavije, koji je osvojila tri puta zaredom, kad su Ljubiša Broćić i Svetozar - Kika Popovič stvorili čuveni "magični četvorougao". Osnovu tima činile su četiri tačke "kvadrata" - Rajko Mitić, Bela Palfi, Predrag Đajić i Josip Takač.
Doneo titule
Godinama kasnije, što se poklopilo s ulaskom Šekularca u tim, trener Milovan Ćirić i "tehniko" Aca Obradović uticali su da se potpuno odustane od dotadašnjeg, ustaljenog "dabl ve" sistema igre. Sa Borom Kostićem, Lazarom Tasićem, Jovom Cokićem, Ivanom Toplakom, Antonom Rudinskim, Novakom - Krcom Tomićem, Ljubišom Spajićem, Vladicom Popovićem, naravno sa veteranima Stankovićem i Mitićem, kao i sa Šekularcem kao glavnim pokretačem svih akcija, ovaj tim je promovisao igru koja je postala poznata kao Zvezdin vihor - brza, poletna, napadačka, koja je osvajala publiku gde god da se pojavila.
- Neću da zvučim neskromno, ali dao sam veliki doprinos najuspešnijem periodu kluba u dotadašnjoj istoriji - ponosno je pričao Šekularac. - Tih godina osvojili smo čak četiri titule prvaka i dva pehara "Maršala Tita" i definitivno postali uspešniji od Partizana, splitskog Hajduka i zagrebačkog Dinama.
U prvoj šampionskoj sezoni Šekularac je postigao čak sedam golova.
Tako efikasan neće biti više nikad u karijeri.
Široke ruke
Koliko mu novac nije značio, pokazuje i to da je znao celu zaradu da potroši za samo par dana na provod. Često je častio drugove, koji bi mu javili da dolaze na stadion da navijaju za njega, ali da posle - vodi na ručak.
- Laza Tasić i Jova Cokić su mi govorili: "Dečko, ne znaš s parama. Daj nam polovinu svake premije, da ti je čuvamo za crne dane." Ja sam se smejao i odmahivao rukom. Kamo sreće da sam ih poslušao.
Neka vam igra Bogosav!
Postavši igrač Crvene zvezde pod ugovorom, Šekularac je dobio i prvu privilegiju - pravo na besplatne obroke.
- U to vreme, hranili smo se u kafani "Dva ribara". Obično bismo svratili tamo na ručak, na putu kući posle treninga. Stariji i oženjeni, češće su žurili svojim porodicama. Ali, mi mlađi smo rado odlazili zajedno. Značilo nam je i da budemo viđeni - sećao se Šeki prvih dana u najjačem timu.
Fudbaleri još nisu imali redovne plate, dobijali su samo premije koje su zavisile od uspeha na terenu. U prvom rangu bili su reprezentativci, dakle najstandardniji.
- Za takav status se trebalo izboriti. Što je najvažnije, među nama nije bilo nikakve ljubomore. Tačno se znalo ko koliko vredi i ko je za neki uspeh bio najzaslužniji. O tome se u klubu strogo vodilo računa.
Ipak, dobro je zapamtio da je kao zvezda u usponu imao velikih trzavica s prvim parama koje je dobio od kluba.
- Došao sam i ja na red da dobijem prvu premiju. Sav ponosan, odem na blagajnu, a tamo mi kažu da su novac poslali mome tati. Toliko sam se naljutio da sutradan nisam došao na trening. Ni prekosutra. U Zvezdi zabrinuti, ne znaju šta se dešava. Dođe delegacija kod mene kući, a ja im odbrusim: "Dali ste pare Bogosavu, pa ga sad vodite da vam on igra."
Nesporazum je brzo izglađen. Šekiju, međutim, nije bilo do para već do principa. Novac mu je već tada - klizio kroz ruke.