Knin izviždao Josipovića za Dan pobede
Podizanju državne zastave na kninskoj tvrđavi prisustvovali su predsednik Hrvatske Ivo Josipović, premijerka Jadranka Kosor i predsednik Sabora Luka Bebić. Prilikom predstavljanja okupljeni su izviždali Josipovića.
Hrvatski mediji i političari predstavljaju "Oluju" kao briljantnu vojnu pobedu u kojoj su od jutra, 4. avgusta, za samo 84 sata hrvatske snage oslobodile oko 10.500 kvadratnih kilometara ili skoro petinu države, što je uticalo na završetak rata u BiH i mirnu reintegraciju Podunavlja u ustavno-pravni poredak Hrvatske. O zločinima koji su počinjeni za vreme i nakon "Oluje" govori se i piše znatno manje.
Kosorova je ipak rekla da je "nakon 'Oluje' bilo nekih događaja kojih smo ne samo svesni već su institucije pravne države sposobne i odlučne procesuirati", dok je Josipović izjavio da se "Hrvatska bori i za kažnjavanje ratnih zločina i saniranje posljedica rata".
Na kninskoj tvrđavi bila je i celokupna Vlada, potpredsednik Sabora Vladimir Šeks, zapovednik HRM-a Ante Urlić i 32 pripanika vojske koji su učestvovali u "Oluji“. Istovremeno s podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi gradskim ulicama je prošla povorka hrvatskih branitelja i hrvatskih ratnih vojnih invalida.
|
Inicijativa mladih za ljudska prava iz Hrvatske je, u znak sećanja na hiljade srpskih izbeglica u akciji "Oluja", postavila spomen ploču kraj ceste na severnom izlazu iz Knina, na kojoj stoji izvinjenje žrtvama.
Na spomen ploči piše: "5.8.1995. – 5.8.2010. / O 15. obljetnici akcije Hrvatske vojske `Oluja`, uz ovu cestu kojom su prošle tisuće izbjeglica, ploču postavljaju građani Republike Hrvatske koji nude žrtvama svoju ispriku u nedostatku isprike odgovornih".
Ispod toga stoji da je ploča postavljena uz finansijsku podršku Vlade Republike Hrvatske. |
Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta u pet časova. Do večeri su vojska i policija zauzela Sveti Rok i stigle na nekoliko kilometara od Knina, koji je već bio napušten, ali i do više mesta u severnoj Dalmaciji. Pored Knina, hrvatske snage su 5. avgusta ušle u Gračac, Lovinac, Benkovac, Kijevo, Vrliku, Primišlje kraj Slunja i druge naselja. Dan kasnije zauzeta je i Dubica, a hrvatske snage su došle na granicu Hrvatske i BiH. U nedelju, 6. avgusta, hrvatske snage ušle su u Plaški, Lički Osik, Vrhovine, Obrovac, Korenicu, Slunj i Plitvice.
Poslednje je zauzeto područje Banije i Korduna, gde su srpske snage, za razliku od onih u Dalmaciji, pružile žestok otpor, koji je trajao do 8. avgusta, kad se predao 21. kordunaški korpus, a onda je zauzet i Dvor na Uni.
Iako je Tuđman garantovao život i bezbednost Srbima koji ostanu u Krajini, hrvatske snage su uz pomoć Armije BiH, koja je iz tzv. zaštićene zone Bihać takođe napala Krajinu, ubile ili zatvorile u sabirne centre sve civile koji su se tamo zatekli. Tako se, po podacima Hrvatskog helsinškog odbora, beleži 410 ubijenih i nestalih civila u sektoru UN Jug (Lika i Dalmacija) i 268 u sektoru UN Sever (Kordun i Banija).