Planeta pod kišom lažnih vesti (2): "Oslobađanje" zatočene dece

Internet i društvene mreže su glavno polje za širenje laži. Analiza sajta Bazfid pokazala je kako je 20 glavnih lažnih priča oko predsedničkih izbora 2016. godine, imala više čitalaca na Fejsbuku, nego 20 glavnih izbornih priča vodećih medija, koje su bile tačne. Prema jednom istraživanju gotovo 30 procenata priča koje se šire na internetu imaju poreklo u neproverenim informacijama i potiču od botova.

Jedan od najdrastičnijih primera kako lažne vesti mogu da izazovu i tragediju je afera Picagejt, tokom trke između Donalda Trampa i Hilari Klinton. Preko lažnih Tviter naloga puštena je priča kako su u podrumu picerije Komet Ping Pong u Vašingtonu zatočena deca, a da iza svega stoje službe za pedofiliju u vrhu Demokratske stranke u SAD. 

Iako suluda, ova priča je ubrzo počela da se širi internetom, pogotovo preko Fejsbuka i drugih mreža. Vlasniku restorana i osoblju počele su da stižu preteće poruke smrću. Drama je dostigla vrhunac nakon predsedničkih izbora, početkom decembra kada je izvesni Edgar Velč doputovao iz Severne Karoline u Vašington, naoružan automatskom puškom, upao u piceriju i počeo da puca, želeći da oslobodi "zarobljenu decu".

Brzo je intervenisala policija, koja ga je uhapsila, a pomahnitalog čoveka nije uspela da zaustavi ni tvrdnja vlasnika picerije da oni - uopšte i nemaju podrum. Velč je kasnije osuđen na četiri godine robije.

Ukidanje profila

Drama oko lažnih vesti koje utiču na izbore ponovo se aktuelizovala tokom francuskih predsedničkih izbora 2017. godine. Utvrđeno je kako je svaki četvrti link podeljen na socijalnim mrežama vodio do izmišljotina. Fejsbuk je ukinuo čak 30.000 profila u Francuskoj, povezanih sa širenjem političkih neistina.