Pola Srbije želi u EU

Istraživanje pod nazivom "Evropska orijentacija građana Srbije", u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih čak 75 odsto (čak sedam procenata više nego pre šest meseci) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 25 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator našoj zemlji u periodu od 2000. do danas, na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalazi Rusija sa 23 procenta, na trećem Kina sa 19 i na četvrtom Japan sa devet odsto.

Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. godine do kraja 2016. Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije – pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

Sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta. Na primer, građani pojam EU povezuju s boljom budućnošću za mlade, boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima, i to njih 49 odsto.

Probleme Beograda i Prištine rešavati nezavisno 

Najveći procenat građana, njih 64 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Borbu protiv korupcije (21 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16) i reformu pravosuđa (15 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.

Sledeće po važnosti su im bolja zaštita ljudskih prava, sa 11 odsto, reforma obrazovnog sistema, sa 10, te reforme u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine, sa po devet odsto.

Za 17 odsto građana članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, a takođe za 17 odsto više mogućnosti za zapošljavanje, za 15 odsto mogućnost slobodnijeg kretanja unutar granica EU, a za devet odsto mogućnost da se uredi stanje u našoj državi.