Drugarska se pesma ori
Sa raspadom SFRJ otišli su u zaborav i crveni pasoši i JNA, ali i čuvene logorske vatre, udarničke značke i sve drugo što je opisano u akcijaškoj himni: "Drugarska se pesma ori, pesma koja slavi rad..."
Prema preliminarnim rezultatima istraživanja, prošle godine formiranog Saveza udruženja učesnika ORA Srbije (SORAS), čak trećina mladih u Srbiji nema apsolutno nikakvu predstavu ni šta su ni da su ranije postojale radne akcije. Jedna trećina ponešto zna o radnim akcijama, a isto toliko njih je slušalo o tome od svojih roditelja, deka i baka ili iz medija.
Druženje umesto rata
- Ovo istraživanje urađeno je na reprezentativnom uzorku (oko 500 studenata i 250 srednjoškolaca u Srbiji), a preliminarni rezultati ipak ohrabruju, jer jedna trećina mladih ima empatiju prema radnim akcijama, kao i da bi isti procenat omladine rado učestvovao u nekoj budućoj. Naravno, da bi se u čitav posao krenulo punom parom, bitno je da podatke o raspoloženju mladih serioznije protumačimo. Očekujemo da ćemo potpunije i validnije informacije dobiti već u aprilu, jer će rezultate tog istraživanja, pored prof. dr Dobrivoja Radovanovića, dugogodišnjeg direktora Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda i autora ankete, u analizi podataka učestvovati i prof. dr Srbobran Branković iz Galupa. Obojica su učesnici, rukovodioci i udarnici ORA - objašnjava prof. dr Momčilo Talijan, predsednik SORAS-a.
Na ovaj način, lako se može dogoditi da uskoro, u situaciji kada više nema ni zajedničke države ni putnih isprava, eks-ju prostor ponovo ima nešto zajedničko - omladinske radne akcije.
Momčilo Talijan ističe da to nije "nemoguća misija".
- Jeste, Jugoslavije više nema, kao što se verovatno više neće vratiti ni onaj zanos koji je pokretao naše generacije, ali ukoliko "duh" radnih akcija prilagodimo sadašnjem trenutku i vremenu, to je izvodljivo. Zamisao je da se mladi Zapadnog Balkana povežu u realizaciji nekih od budućih kapitalnih infrastrukturnih projekata poput izgradnje auto-puta Niš-Tirana ili Beograd-Sarajevo. Te akcije bi bile deo zajedničkih projekata više država iz regiona sa zajedničkim motom "Hajde da radimo i družimo se, ne da ratujemo" i za cilj bi imale bolje i sadržajnije povezivanje mladih, a samim tim i relaksaciju odnosa u regionu - priča Talijan, koji je i jedan od idejnih tvoraca cele ideje.
Elan bez granica
U tom poslu i te kako ima iskustva. Ne samo što je šest puta dobijao udarničku značku, već je komandovao izgradnjom omladinske pruge Beograd-Bar, izgradnjom Železare u Smederevu, Goše u Smederevskoj Palanci, Zelenom pojasu na Đerdapu...
Mnogim mladima je danas neshvatljivo da su zahvaljujući takvoj vrsti entuzijazma izgrađeni mnogi objekti i putevi koji se i dalje koriste. Jedno od prvih takvih "graditeljskih čuda" je pruga Šamac-Sarajevo. Zvuči nestvarno, ali čak 211.370 brigadira iz zemlje i još 5.840 mladih u 56 inostranih brigada, izgradilo je 242 kilometra pruge, uključujući i devet tunela, od kojih je najveći Vranduk, dug čak 1.534 metra.
Podvig je bio i izgradnja Novog Beograda. Samo u prvoj fazi od 11. aprila 1948. do 5. novembra 1950. učestvovalo je blizu 200.000 akcijaša organizovanih u 904 omladinske brigade. Oni su tada podigli ne samo 40 višespratnica na Tošinom bunaru, već i Palatu Srbija, Hotel Jugoslavija, Studentski grad, zgradu Šumarskog fakulteta koja je kasnije pretvorena u KBC Bežanijska kosa.
Istovremeno, zahvaljujući akcijašima iz cele Jugoslavije, Beograd je dobio Hotel Metropol, deo zgrade Borbe, Akušersku kliniku, Ekonomski i Veterinarski fakultet, Galeriju fresaka, Filmski grad, Stadion JNA, Dom sindikata, ali i danas najvažnije ulice: Kneza Mihaila, Vojvode Stepe, Kneza Miloša ili Bulevar kralja Aleksandra (bivši Bulevar revolucije)...
- Zaista, iz današnje perspektive je neverovatno šta je mladost tadašnje Jugoslavije bila u stanju da uradi i to bez dovoljno mehanizacije, pa čak i osnovnih sredstava za rad. "Prugu snova" kako se drugačije zvala pruga Beograd-Bar sagradilo je ukupno 12.145 brigadira u 234 omladinskih radnih brigada koje su bile na terenu od 1971. do 1974. Radne akcije koje planiramo naravno da neće biti nalik tadašnjim. Ali, veoma je važno da u tim kapitalnim projektima mladi Zapadnog Balkana zajedno učestvuju i na taj način pošalju jasnu poruku da postoji alternativa svađama i sukobima, a to su zajednički rad i druženje - naglašava Talijan.
Sađenje tuja
Ističe da se podrazumevaju kultura i zabava.
- Nema poznatijeg pevača ili rok grupe iz tadašnjeg vremena, a da najmanje jednom nije gostovala na nekoj radnoj akciji. Isto važi i za glumce, sportiste. Akcijaši su tada imali mogućnost da završe neki od kurseva šivenja ili vožnje traktora. Danas bi takve aktivnosti bile smešne, ali ukoliko im ponudimo radionice sa raznim oblicima IT usavršavanja ili kurseve deficitarnih zanimanja, tada bi i to bio jedan od motiva da se priključe - navodi naš sagovornik.
Da je ideja o vraćanju radnih akcija nešto iz čega država može imati višestruku koristi, shvatili su i u Vladi Srbije, pa su tako aktivnosti SORAS-a među prvima podržala ministarstva omladine i sporta i zaštite životne sredine. Akcijaši su im vratili baš onako kako se od njih i očekivalo: ispunili su zadatak, ali i lepo se proveli.
- Zahvaljujući pomoći oba ministarstva, u oktobru smo organizovali dve mini radne akcije sađenja tuja i pošumljavanja. Prva je održana od 7. do 21. oktobra u Caričinom gradu kod Lebana, a druga od 25. do 28. oktobra na Kopaoniku. U obe, kao i vikend akcijama u Kragujevcu, učestvovalo je nekoliko stotina mladih koji su uz rad na terenu bili angažovani u brojnim radionicama, a za njih je organizovan i prigodan kulturno-umetnički i sportski program - kaže Talijan i objašnjava da bi uz pošumljavanje, strateške aktivnosti nove generacije akcijaša mogle da budu i u druge ekološke akcije, kao i u radove od značaja za zaštitu i spasavanje širom Srbije, a sve na dobrobit društva, države i planete Zemlje.
- Evropska unija izdvaja značajan novac za takve projekte, a naša zemlja se suočava sa apsurdom da lokalne samouprave koje su nosioci takvih aktivnosti ili ne znaju kako da apliciraju ili nemaju adekvatne programe. Uz našu pomoć, ti projekti bi veoma brzo dali rezultate, a to bi državu minimalno koštalo - ističe Momčilo Talijan.
Vredni Šumadinci
U SORAS-u posebno ističu Klub akcijaša i volontera Kragujevca kao paradigmu u organizovanju savremenih "malih radnih akcija" u lokalnoj zajednici.
- U ovom Klubu je čak 94 brigadira od kojih je 30 uvek aktivno u realizaciji raznih akcija, ali i razvijanju i oživljavanju dobrovoljno organizovanog rada u Šumadiji - navode u ovom savezu i dodaju da su nedavno osnovana slična udruženje u Zrenjaninu, zatim za Vojvodinu, Niški region, Jablanički okrug, a planovi su da se osnuje i pri Pravnom fakultetu u Beogradu. Aktuelna javnost malo zna, ali sa ovog fakulteta je otišlo čak 16 brigada, a među akcijašima su kasnije priznati profesori, advokati, političari... - navodi Talijan.
Zelena ekonomija
U saradnji više organizacija i udruženja iz Leksovca u Caričinom gradu kod Lebana organizovana je ORA u kojoj su, u tri smene, sredinom oktobra, učestvovali po dvadeset studenata i srednjoškolaca iz Leskovca i Jablaničkog okruga.
Akcija ozelenjavanja tujama lokacije Teodora, predstavlja prvenac u poduhvatu za oživljavanje ORA naseljskog tipa u našoj zemlji i deo je projekta Akademija dobre volje, koju finansira Ministarstvo omladine i sporta. ORA Caričin grad 2018. je organizovala Klaster za za preduzetničku podršku mladima Aktivator iz Leskovca u saradnji sa SORAS-om i Visokom školom strukovnih studija iz Leskovca.
Druga akcija koju je SORAS organizovao je EKO ORA krajem oktobra na Kopaniku. U četvorodnevnoj akciji koju je finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine, a organizovanoj u saradnji sa JP Nacionalni park Kopaonik, učestvovalo je 36 mladih od 14 do 18 godina iz udruženja akcijaša - članica SORAS-a iz cele Srbije.
U ta četiri dana je zasađeno 200 različitih sadnica, ali je organizovano i šest radionica u kojima su mladi učili ili obnavljali znanja i veštine iz ekologije, komunikacije, javnog zastupanja ekoloških interesa u lokalnoj zajednici, zelene ekonomije...
- Cilj nam je da upravo oni kasnije, u svojim sredinama, budu pokretači ekoloških i drugih aktivnosti od javnog interesa - naglašava Talijan.
Pošumljavanje planinskih područja
Momčilo Talijan kaže da ideja na koji način bi se mogle iskoristiti radne akcije ima napretek, ali da bi i zaživele potrebno je promeniti neke zakone, a ključan je onaj o volonterizmu.
- Udruženje učesnika ORA i volontera Srbije je svojevremeno predložilo zakon o radnim akcijama, ali je prevladao stav da se odabere "zapadni model" volonterstva. Ideja je da predložimo izmene tog zakona tako što bi se dodalo posebno poglavlje o radnim akcijama kao obliku volonterizma, primerenog tradiciji ispoljavanja društvenog aktivizma mladih Srbije i Zapadnog Balkana!
Na ovaj način bi bilo moguće uključivanje većeg broja akcijaša u državnim kapitalnim projektima, ali i u onim projektima koje finansira Evropska unija.
- Već sada je moguće da se organizuju akcije pošumljavanja, kao na primer brdsko - planinskih područja zapadne Srbije sklonih destruktivnim pojavama, posebno bujičnim poplavama i erozivnim procesima, što je dovelo do ljudskih žrtava i enormnih materijalnih šteta maja 2014. Na ove tzv. goranske ORA mladi se rado odazivaju, a od EU država (može tek da) dobija značajna sredstva, a pritom lokalne samouprave taj novac nedovoljno koriste. U planu je da zajedno sa lokalnim samoupravama po Srbiji uđemo u te projekte - ističe Momčilo Talijan.
Od kanala do hidroelektrana
Akcijaši su povezali Beograd i Zagreb čuvenim auto-putem Bratstva i jedinstva, dugim 382 kilometra. Izgradnja je trajala sedam i po godina i u njoj je učestvovalo ukupno 320.000 brigadira iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije i 1.200 mladih iz čak 32 zemlje sveta.
Samo u periodu od 1946. do 1952. godine izgrađeno je 14 velikih fabrika, šest hidroelektrana, četiri kanala i četiri studentska grada. Neko je sračunao da je tada omladina Jugoslavije imala čak 60 miliona radnih dana.