Oživela sećanja na detinjstvo
Pred oko 1.500 vernika večernje bogosluženje obavio je protojerej-stavrofor Branislav Čortanovački, da bi u nastavku pročitao poslanicu episkopa Grigorija. Lepo okićen badnjak osveštan je i položen na rasplamsalu vatru. Usledile su čestitke, zagrljaji i pozdravi najdražima koji su negde daleko.
Posle polaganja badnjaka na vatru, zasvirali su trubači Stanislava Kurtića iz Vranja kada su mnogima zaiskrile i suze u očima. Potomci Suzane i Miodraga Malidžana, Danilo (5) i Nikolina (2) pripremili su male badnjake za dedu Radenka i baku Milenu.
U razgovoru u porti mnogi su se sećali božićnih običaja iz detinjstva u Nemačkoj ili zavičaja svojih roditelja. Sanja Kantar Stojković iz Vitena je rođena u Nemačkoj i kako kaže uvek je sa svojima za Badnje veče išla u crkvu.
- U početku bili smo u Osnabriku, a posle u Bilefeldu. Na Božić nikad nisam išla u školu. Mama je uvek pravila česnicu sa paricom i to je bilo najlepše.... ko će biti sretnik? Živeli smo na selu (Bruhmilen) sa malo nas Srba i tako je znalo da se desi da nam komisija donese i nasloni badnjak na vrata. Pre rata su mi rođaci slali iz Dervente paketiće koje su mama i tata sakrivali iza vrata. Uvek sam se tome radovala. Bila su to lepa vremena. Od 2010. sam u Vitenu i trudim se da moja deca imaju isti osećaj za naš Božić i da poštuju naše običaje i tradiciju - priča nam Sanja.
Željko Ždral iz Hama kaže da lepšeg praznika od Hristovog rođena nema, pogotovo kad se seti običaja iz detinjstva i shvati da mnoge od njih može da oživi i daleko od otadžbine.
- Na Tucindan retko da je neko sam pekao pečenicu, skoro uvek se to radilo uz rođake, komšije i druženje. Posle toga išao sam u šumu da sa ocem "odaberemo" badnjak koji bi u praskozorje Badnjeg dana usekli i doneli pred kuću. Majka bi čekala da mali deo badnjaka odlomi, a onda bi domaćina tri puta posula žitom, da bi on potom badnjakom džarao vatru u šporetu i pri tom govorio: "Koliko varnica toliko kokica, koliko varnica toliko kravica, koliko varnica toliko ovčica, koliko varnica toliko parica". Ipak za decu je najlepši deo Badnjeg dana i večeri bilo pijukanje. U kuću se unosila slama a u nju su stavljani orasi, lešnici i bombone koje su onda dečica uz pijukanje tražila i u tom običaju uživala. Ovo je samo jedan mali deo sećanja koji još u nama živi i eto od davnih devedesetih se praktikuje u našem domu. Tu su i pečenica i donošenje badnjaka i unošenje slame i orasa i to sve u gradu Hamu, hiljadu kilometara od Krajine. Kad se hoće, mnogo se može.
Slatka česnica i korinđanje
Tomislavka Vulin Mijatović je rodom iz Čuruga i kaže da u tom delu Bačke imaju posebne običaje.
- U prvom redu bih naglasila slatku česnicu. Da bi godina bila rodna u nju se stavljao novčić ili dukat, zrno pšenice, kukuruza i iver od seče badnjaka. Za Badnje veče imamo korinđanje. Deca idu od kuće do kuće pitaju da li je slobodno korinđanje, ako jeste onda pevaju pesmice. Za to dobiju slatkiše, jabuke, suve šljive, sve što sme da se jede dok je post. U ponoć smo odlazili u crkvu. Za Božić, posle ručka smo se svi sastajali u centru sela odakle su kretali vertepi i od kuće do kuće pronosili radosnu vest o rođenju Hrista .
Mirisao "šumadijski čaj"
Dobro se osetio miris "šumadijskog čaja" u porti, koji su mnogi rado probali. Vredi istaći da se nisu čule petarde, nije bilo ni vatrometa. Razlog je upozorenje policije još od pre tri godine koje vernici i dalje poštuju.