Doživotna za monstrume?
Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je na nedavno održanom sastanku članova Fondacije i predstavnika Ministarstva da će biti formirana radna grupa koja će razmotriti sve pravne aspekte ove inicijative. Jedno mesto u grupi imaće i predstavnici Fondacije. Ovom sastanku prisustvovao je i Igor Jurić, otac svirepo ubijene devojčice Tijane.
Fondacija "Tijana Jurić" predala je pre više od godinu dana Narodnoj skupštini 160.000 potpisa građana koji su podržali inicijativu da se doživotna kazna uvrsti u krivični zakonik, ali do danas poslanici je nisu uzeli u razmatranje. Igor Jurić smatra da je obećanje Nele Kuburović potvrda da inicijativa ima smisla.
- Mnogi stručnjaci iz oblasti prava su stali uz nas. To je potvrda da građani Srbije ipak razmišljaju na pravi način. Ipak, glavni korak mora da preduzme predsednica Skupštine Maja Gojković koja ovu inicijativu ignoriše već više od godinu dana. Nadam se da će radna grupa doneti pravu odluku. Zločinci moraju da znaju da ne mogu da se izvuku - rekao je za "Vesti" Igor Jurić.
On od pokretanja inicijative ističe da je važno monstrume skloniti sa ulice i ne omogućiti im da ponovo počine zlodela.
- Ubice se ne plaše, ne postoji razlog zbog kojeg bi odustali od svojih svirepih namera. Psiholozi kažu da oni te nagone ne mogu da izleče, niti da kontrolišu. U gotovo 90 odsto slučajeva zločin se ponavlja ukoliko zatvorenici budu pušteni posle dve trećine odslužene kazne. Ako vidite ko su ljudi koji su osuđeni na najteže kazne, većina njih su povratnici. Setimo se samo primera Darka Kostića, koji je ubio stariju ženu, a nakon sedam godina zatvora izašao i ubio Ivanu Podrašević (15). Takođe ne smemo da zaboravimo Dušicu Ilić koju je ubio Goran Ilić. To je monstrum koji je bio u popravnom domu, ubio jednu osobu, zatim je mrtvu silovao. Tada je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu, ali je amnestijom smanjena za petinu. Nakon toga je izašao, silovao i ubio devojčicu. To je bila njegova šansa, a naš poraz - rekao je Jurić.
On naglašava da se u Srbiji veoma mali broj stručnjaka bavi ovim zatvorenicima.
- Vrlo je mali broj stručnjaka u odnosu na broj zatvorenika. I to je još jedan razlog da ovakva kazna bude doneta - rekao je Jurić.
Evropa ne štedi zločince
Većina evropskih zemalja, izuzev Portugala, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Norveške ima doživotnu robiju kao moguću kaznu za teška krivična dela. U proseku, u Austriji ovakvi osuđenici provedu 22 godine u zatvoru, a u Mađarskoj posle 20 do 30 godina budu pušteni. U Nemačkoj osuđenik na doživotnu kaznu mora da provede bar 15 godina u zatvoru. U Italiji je potrebno da osuđenik provede u zatvoru bar 26 godina, a u Portugalu 30 da bi se razmatralo njegovo eventualno oslobađanje. Velikoj Britaniji doživotna robija se uvek dosuđuje za seksualne delikte u povratu, a u Francuskoj oslobađanje može da usledi posle 22 godine u zatvoru.
Etička dimenzija
Sudija Aleksandar Trešnjev, koji je svojevremeno ubicu trogodišnje Katarine Janković, Mališu Jeftovića, osudio na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, rekao je za medije da svaka kazna mora da ima svoju socijalnu stranu i etičku dimenziju:
- Jedna kazna doživotnog zatvora bi predstavljala stav društva prema takvom društvenom ponašanju, prema ljudima koji siluju, ubijaju ili na najgore načine zlostavljaju decu.