Novo zaoštravanje u odnosima Rusije i Japana
Ranije je japanski premijer Šinzo Abe u intervjuu za televiziju "Asahi" izjavio da Japan polaže pravo na južne Kurile, ali njegov stav o teritorijalnom pitanju sa Rusijom ne podrazumeva iseljavanje Rusa koji tamo žive.
Takođe je saopšteno da japanska vlada razvija plan prema kojem može da ponudi Rusiji da odustane od međusobnih zahteva za nadoknadu u vezi sa četiri ostrva Kurilskog arhipelaga, na koje pretenduje Tokio i naziva ih svojim "severnim teritorijama".
U saopštenju ruskog Ministarstva se navodi da je tokom sastanka zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Igor Morgulov "rekao ambasadoru da je Moskva obratila pažnju na nedavne izjave japanskog rukovodstva o mirovnom sporazumu sa Rusijom, posebno o potrebi da se 'postigne razumevanje' stanovnika Južnih Kurila po pitanju 'prelaska teritorijalne pripadnosti ostrva Japanu', kao i 'odbacivanje zahteva da Rusija isplati kompenzacije' u korist Japana i bivših stanovnika Japana za 'posleratnu okupaciju ostrva'".
"Osim toga, najavljeno je da će upravo 2019. godine doći do 'prekretnice' po pitanju mirovnog sporazuma. Ovakve izjave mogu se tumačiti isključivo kao pokušaj da se veštački eskalira atmosfera oko problema mirovnog sporazuma i drugoj strani nametne sopstveni scenario za njegovo rešavanje", naglašava se u saopštenju Ministarstva.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza posle Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
