Kažu da velike igrače odlikuju jednostavnost, skromnost, pristupačnost u komunikaciji s medijima i navijačima. Takav je Nikola Milenković (21). Ali s jednom razlikom - učenik Partizanove omladinske škole i defanzivac Fiorentine i dalje veruje da je pred njim dug put do zvanja velikog igrača. U jednom od prazničnih intervjua popularni Bleki se osvrnuo na 2018. godinu...

Kako provodite odmor?

- U Beogradu s porodicom. Nisam želeo da idem negde, već sam dovoljno odsutan i zaželeo sam se najbližih.

 Kakve su vam uspomene na 2018. godinu?

- To je najbolja godina u mojoj karijeri. Uradio sam neke sjajne stvari, deo snova ostvario, ali to su sada samo lepa sećanja. Najvažnije je ono što dolazi, a ja se nadam da će ova 2019. godina biti još bolja.

 Šta je ostalo u lepom sećanju?

- Učešće sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu u Rusiji. To je bilo lepo iskustvo i san svakog da bude deo turnira na kojem dolaze najbolji igrači sveta. Zatim, u dresu Fiorentine sam odigrao neke značajne utakmice. Na primer, osetio sam važnost rivaliteta s Juventusom zbog paklene atmosfere.

 Da li ti se čini da vam se karijera prebrzo razvija?

- Iskreno, da. Moram da budem ponosan na ono što sam dosad postigao.

 Koji će trenutak iz prošle godine ostati u tvom srcu?

- Momenat kada sam saznao da sam na spisku reprezentacije za put na Mondijal, a vest me je zatekla kod kuće, u krugu porodice. Malo je reći da smo bili presrećni, jer kad sam to čuo znao sam da je jedan moj san postao java.

 Nedavno ste izjavili da vam se kao detetu dešavalo da se posle treninga u Zemunelu uspavate u autobusu po povratku kući...

- Nije bilo lako, ali sa ove distance posmatrano, ne mogu da se žalim. Mnogi moji drugovi su uz iste poteškoće radili i trenirali, nisam se ja jedini mučio, ali sam na kraju uspeo. Škola mi je bila na jednom kraju grada, medicinska na Zvezdari, trenirao sam na Teleoptiku u Zemunu, a živeo u Žarkovu. Bio sam jednako posvećen i školi i fudbalu. Ujutru bih izlazio iz kuće i tek kasno uveče se vraćao, pa bi me umor savladao u autobusu i dešavalo se da zaspim.

 Kakav ste učenik bili?

- Vukovac u osnovnoj, a odličan u srednjoj školi. Da se nije, kao što rekoh, sve prebrzo razvijalo na početku moje karijere, sigurno bih upisao fakultet. To mi i ostaje kao neka neispunjena želja, kao i mojoj mami, ali mislim da će mi se u životu ukazati prilika da ostvarim i ovaj san.

 Da li ste zadržali kontakte s drugovima iz detinjstva?

- Naravno. Oni su ostali veoma bitni za moj život. U stalnoj smo vezi i veoma često me posećuju u Firenci.

 Koliko je Fiorentina dobra sredina za mladog igrača?

- Veoma, jer su oko tima treneri koji uočavaju šta je to potrebno da se popravi u igri da bih bio bolji danas nego što sam bio juče. Svestan sam da postoji mnogo toga što moram da prođem da bih bio dobar fudbaler. Zato radim na svojim manama, ne bih li ih što pre izbrisao.

 Ko je najbolji tehničar protiv koga ste igrali?

- Nejmar.

Ko je najbolji saigrač?

- Bojan Ostojić u Partizanu. Sjajan čovek i fudbaler, napravili smo spoj mladosti i iskustva i ostali do danas u kontaktu. U Fiorentini su to Ugo, Pecela i Biragi, s kojim činim četvrtu najbolju odbranu u Seriji A.

 Najlepši potez u karijeri?

- Gol protiv Zvezde u finalu Kupa na oproštaju od dresa Partizana - kao iz topa odgovara 21-godišnji Milenković.

 

Igrači najbolji menadžeri

I dalje nemate menadžera?

- Nemam. Ostajem pri stavu da igrači svojim igrama postaju sami sebi najbolji menadžeri. Meni je bio Partizan, oni su stali iza mene i hvala im - ističe Milenković.
 

Blek stena iz Žarkova

Zašto ste dobili nadimak Bleki?

- Za njega je zaslužan moj prvi trener u Žarkovu. Radili smo neku vežbu i on mi se obratio tim imenom. Svi smo se pogledali dok nismo ukapirali da se to na mene odnosi. Kasnije mi je objasnio da sam bio veći i jači od ostalih, pa sam ga podsetio na strip junaka Bleka Stenu. Na početku je to krenulo i malo neozbiljno, da bi na kraju ostao Bleki - objašnjava Milenković.

Nisam sreo jačeg

Ko je snagom mogao da ti parira?

- Iskreno, takvog nisam zapamtio. Mnogo polažem na fizičku spremu. Posle treninga odlazim u teretanu i činim sve da budem što bolje pripremljen - kaže Milenković.

Čvrsto na zemlji

Gde bi voleo da igraš posle Italije?

- Voleo bih da igram u više njih da bih naučio što više jezika. Ko zna gde će me život dalje odvesti...

Da je Murinjo ostao na Old Trafordu, možda ne bi bilo dileme?

- Do mene su došle te priče da me gleda, ne znam koliko su bile istinite. Što se mene tiče, ja sam se na svakoj utakmici trudio da igram najbolje što mogu, nezavisno od toga da li je Murinjo gledao ili ne.

Da li mogu da opterete tekstovi britanske štampe o tome da je Mančester Junajted spreman da plati 50 miliona evra za tvoj dolazak?

- Igrač se oseća lepo dok to čita, ali ja nisam euforičan tip. Ne zanosim se time. Živim u sadašnjosti, želim da napredujem tako što neće proći ni dan a da nisam nešto novo naučio ili popravio u svojoj igri.