Tvorcu genetski modifikovanih beba preti smrtna kazna?
He, koji se od decembra navodno nalazi u kućnom pritvoru u stanu pod državnim vlasništvom u Šenženu, mogao bi se suočiti sa optužbama za mito i korupciju - zločine koji su u njegovoj zemlji kažnjivi smrću, prenosi "Dejli mejl".
Profesor Robin Lovel-Bedž, sa londonskog instituta "Frensis Krik", kaže da je nekoliko ljudi izgubilo glavu zbog korupcije. Istovremeno, Vilijam Ni, istraživač koji se bavi Kinom pri organizaciji "Amnesti internešenel", navodi da Kina pogubljuje više ljudi nego ijedna druga zemlja u svetu, dok je sistem smrtne kazne te zemlje obavijen velom tajne.
Veruje se da je He pod stalnom prismotrom naoružanih čuvara nakon što mu je prećeno smrću i brzim sudskim postupkom. "Dejli mejl" navodi da je He po profesiji fizičar, a ne biolog, i da nije bio dovoljno kvalifikovan niti sposoban da sam sprovede pomenuto istraživanje.
Veruje se da je upotrebio sopstveno bogatstvo od 40 miliona funti kako bi finansirao taj projekat i da je privatno angažovao visoko kvalifikovane naučnike da sprovedu istraživanje o kojem se, inače, malo zna, osim da su njime prekršena sva pravila i smernice o etici i zakonitosti na polju genetike.
Svet naučnika i šira javnost ostali su zapanjeni kada je dr He Đijankui na Jutjubu objavio video-snimak u kojem tvrdi da je uspešno stvorio genetski modifikovane bebe-bliznakinje. Akademici su osudili njegov neetički postupak i oštro kritikovali njegovu proceduru, namere i pristup moralnosti.
Njegov kontroverzni rad, koji mu je doneo nadimak "kineski Frankeštajn", osudila je lekarska zajednica, kao i kineski zdravstveni zvaničnici, koji su rekli da o ovom eksperimentu ništa ne znaju.
Genetsko modifikovanje je zabranjeno u Britaniji, SAD i mnogim drugim delovima sveta, a istraživači ukazuju da, ako su Heove tvrdnje istinite, njegov "monstruozni" eksperiment nije moralno odbranjiv.
Bliznakinje LuLu i Nana navodno su rođene u oktobru i veruje se da je cilj njihovog genetskog modifikovanja bio da budu otporne na virus side. Ove potencijalno opasne promene DNK mogle bi biti prenete na buduće generacije, a ovo istraživačko polje je još u povoju i prilično je nepoznato.