Zašto odlaske glumaca doživljavamo lično?

Kad plačemo zbog smrti glumca, mi ne plačemo samo za njim, nego za svim danima i svim predstavama koje smo zajedno sa njim proživeli, a sa plejadom srpskih i jugoslovenskih glumaca proživljavali smo gotovo ceo jedan vek, burnu istoriju, društvene i privatne probleme. 

Kao lični gubitak doživeli su se odlasci Gage, Bate, Glogovca, Mande, Madžgalja, Ružice, Milene, a u poslednjih nekoliko dana i Marka Nikolića. 

- Kada vam neko pokaže, na najbolji način obeleži taj naš nacionalni identitet i kako mi zapravo izgledamo... Kada neko ko nikad o sebi ne bi progovorio na taj način, a zna da je Giga Moravac, da u svakom preduzeću, u svakoj firmi ima mnogo ljudi koji liče na Gigu Moravca - onda to morate da shvatite i kao sopstveni gubitak kada taj čovek ode - kaže Radoslav Zelenović, upravnik Audio-vizuelnog arhiva SANU. 

Međutim, iza svih onih koji su otišli nisu ostali samo likovi i uloge, nego i važna garancija. 

- Uvek se pojave neki novi, mladi ljudi koji su radeći sa njima imali šta da vide, imali su šta da nauče i ti koji su otišli su u stvari bili naša garancija da će iz tog zajedničkog posla biti još mnogo dobrih glumaca na ovim prostorima - istakao je Zelenović. 

Ipak, u zemlji u kojoj biti samo dobar glumac nije dovoljno, gde se u predstavama i filmovima traže idoli i heroji, onima koji tek stupaju na scenu ostaje nimalo lak zadatak da neki ljudi tragajući za srećom ponovo pronađu bolji život.