Eh, da smo kao Šveđanke!
- Prestala sam odavno da brojim, ali recimo da sam mogla po 2.000 puta da udarim loptu a da ne padne na zemlju - kaže Jelena na početku razgovora.
- Ljubav prema fudbalu nasledila sam od oca Željka, podržala me mama Vesna, dok je sestra Ana izabrala školu. Završila je FON i uspešna je u svom poslu - kaže Jelena, koja je iskoristila pauzu u šampionatu Švedske, gde igra u dresu Vekšoa, da poseti Srbiju i Dopisništvo "Vesti" u Beogradu.
Počela je u školi fudbala "Perspektiva" i već sa 15 godina preselila se u Spartak, koji je preuzeo primat od Mašinca.
- Jedan od najznačajnijih pomaka u karijeri - smatra Jelena - provela sam tri godine među "plavim golubicama" i definitivno stasala. Više nije bilo povratka, a dilema nije ni postojala. Znala sam šta želim, a to su dres reprezentacije i svetla velikih pozornica.
Uz trofeje došle su pohvale i pune beležnice skauta.
- Poziv iz Barsleone došao je u pravi čas. Sećam se da sam istog dana napunila 18 godina i potpisala profesionalni ugovor.
Nisu, međutim, tekli med i mleko.
- Pratili su me na kvalifikacijama kadetske reprezentacije Srbije, kao i na Evropskom prvenstvu omladinki. Bila sam pet dana gost. Kasnije su krenuli u ofanzivu. Uz reč Barselona uvek ide neki glamur, a meni je bilo baš teško. Najpre, niko nije znao engleski, većina devojaka komunicirala je samo na katalonskom, pa ih nisu razumele ni prvotimke iz ostalih delova Španije. Stisla sam zube, osvojila duplu krunu, a prvi put u istoriji Barselona se plasirala u četvrtfinale Lige šampiona. U šesnaestini finala postigla sam važan gol protiv Brondbija, eliminisale smo Cirih, a zaustavio nas je šampion Volfzburg. Sve to nije bilo dovoljno da ostanem. Sećam se da su za tih godinu dana u poseti bili zvani i nezvani, što je donekle i normalno ako se zna kakva je turistička destinacija prestonica Katalonije. Družila sam se sa košarkašem Stefanom Penom, koji je tada bio u Barseloni.
Jelena je bila nadomak brojnih zvezda iz muškog pogona Barselone...
- Bili smo u istom centru, ali smo se retko sretali. Možda nekoliko puta za godinu dana. Trener mi je bio Ćavi Ljorens, koji je bio prvi Mesijev trener u La Masiji po dolasku iz Argentine. Ujedno i najbolji stručnjak sa kojim sam radila.
Spartak je pomogao da "premosti" deo karijere pre nego što je obukla dres Ferencvaroša.
- Mađarska liga nije tako kvalitetna, ali mi je pomogla da se maksimalno razigram i igrački stasam. Klub je fantastično organizovan, ima sportski centar za žensku ekipu i puno se ulaže.
Može li talenat naših devojaka da se poredi sa ostalima?
- U prednosti smo, ali šta to vredi - iskrena je Jelena. - Za nas kažu da smo "talentovane, ali neće da trče". Šveđanke su sušta suprotnost. Nemaju talenat, ali su ozbiljne, uporne i vredne. Imaju i strahovitu bazu. U svakom klubu je 200-300 devojčica od šest godina koje treniraju i iz kvantiteta se rađa kvalitet. Ženski fudbal ima osam liga, a u eliti je 12 izuzetnih klubova. O uslovima i punim tribinama da ne govorim. Klub poseduje stadion, pomoćne terene, dvoranu sa terenom fudbalskih dimenzija, sportski centar...
Ostali kvaliteti lige?
- Uz Nemačku, Francusku i Englesku svakako je najkvalitetnija. Ima nekoliko kandidata za tron, a u ostalim zemljama najviše dva. Svi mečevi se prenose na posebnoj televiziji i mogu se gledati za devet evra mesečno, plus specijalne emisije. Narednih godina očekujem napredak italijanske i španske lige.
Tata nema sreće
Otac Željko ima prvatnu školu fudbala u Batajnici, a od prvog dana budno prati Jeleninu karijeru. Ima samo reči hvale za ćerkin odnos prema obavezama i drago mu je što se radi o surovom profesionalcu.
- Još je nisam posetio u Švedskoj, ali su bile supruga i druga kćerka - kaže Željko Čanković. - Nisam imao sreće dok je igrala u Barseloni. Bio sam četiri puta, za godinu dana, i nijednom se nije poklopilo da Barsa igra na Nou Kampu i da mogu da je gledam! Strašno! Ipak, drago mi je što se Jelena etablirala u svetu fudbala. Zaslužila je.
Izgleda da je i budući zet iz iste branše?
- Da, Dalibor Popović je rodom iz Banjaluke, ali živi u Austriji i sudija je u regionalnom rangu.
Ronaldinjo, pre svih
Od prvih fudbalskih dana Jelenin idol je Brazilac Ronaldinjo.
- Tu nemam nikakvu dilemu. Bio je u zenitu kada sam se "zarazila" fudbalom i do dana današnjeg smatram ga neprevaziđenim. Jeste Mesi veliki majstor, ali Ronaldinjo mi je prirastao srcu. Mnogi su mi dali nadimak "Ronaldinja"! Atraktivniji je i igramo na istoj poziciji. Cenim, iz istog razloga, Inijestu i Modrića u poslednje vreme.
Za razliku od Ronaldinja, Mesiju je jača leva noga.
- I meni, mada ni desna nije za bacanje. Mogu da kažem da su mi dribling jedan na jedan i asistencija jača strana, a volela bih da popravim igru glavom.
Plodna saradnja
Bez obzira na pauzu Jelena svakodnevno trenira. Po posebnom programu.
- Godinama imam uspešnu saradnju sa Aleksandrom Stajkovcem, koji je zadužen za fizičku pripremu i oporavak sportista. Kada sam u Srbiji treniramo na Brodarcu, a kada sam u inostranstvu od njega dobijam specijalne programe po kojima radim. Možda je to objašnjenje zašto nikad nisam bila teže povređena.
Pozitivni vetrovi
Srbija nema mnogo devojaka sa uspešnim karijerama. Uz Jelenu, tu je njena sestra od tetke Jovana Damnjanović (Bajern), Nevena Damnjanović (Sorting), Dina Blagojević (Sand) i Milica Mijatović, koja je igrala za Hamarbi.
- U FS Srbije su shvatili značaj razvoja, pa je došlo do korenitih promena. Novi selektor je Peđa Grozdanović, a koordinator Bojan Vučković. Sledi nam dosta prijateljskih utakmica, u februaru je žreb, a početkom leta startuju kvalifikacije za EURO. Verujemo da ćemo opravdati očekivanja i popraviti sumornu sliku. Odigrala sam gotovo 50 utakmica za A selekciju, ali prave rezultate tek očekujem.
Trofeji
Superliga Srbije : 2011, 2012. i 2013.
Kup Srbije : 2012. i 2013.
Primera: 2014.
Kup Španije: 2014.
Mađarska liga: 2015. i 2016.
Mađarski kup: 2015, 2016. i 2017.
Plasman u švedsku elitu: 2017.
Liga šampiona: četiri učešća
Lična karta
Ime i prezime: Jelena Čanković
Datum rođenja: 13. avgust, 1995.
Mesto rođenja: Beograd (Batajnica)
Visina: 162 cm
Pozicija: Vezni
Mlađe kategorije
2001 - 2011 FK Perspektiva
Seniorska karijera
2011 - 2013 Spartak 50 (35)
2013 - 2014 Barselona 20 (5)
2014 - 2015 Spartak 11(1)
2015 - 2017 Ferencvaroš
2017 - Vekšo DFF 28 (4)
Igraću još 10 godina
Došla je u Švedsku u prošloj polusezoni i pomogla da se Vekšo dokopa elite.
- Prošetale smo se nižim rangom, a onda osvojile sedmo mesto, što je najveći uspeh debitanta u istoriji ženskog fudbala u Švedskoj. Bila sam najbolji asistent i kandidat za fudbalerku godine. Ušla sam u najuži izbor od tri igračice, ali nisam ponela titulu, iako sam imala najbolju statistiku i bila u timu sezone. Segerova, koja je pri kraju karijere i živa je legenda dobila je, na neki način, nagradu za životno delo. Sezona je bila naporna i uzbudljiva. Pitea je osvojila titulu, to je senzacija ravna onoj koji je priredio Lester u Engleskoj, pošto su Linkoping i Rozengard najbolje ekipe.
Nije tajna da se upravo najuticajniji klubovi interesuju za Jelenine usluge. Ima čvrst ugovor koji traje još dve godine, a retko se u svetu ženskog fudbala plaćaju velika obeštećenja, što je jedna od varijanti za promenu sredine.
- Lepo mi je u klubu koji želi proboj u Ligu šampiona. Okupićemo se početkom januara i krenuti u nove pobede. U ekipi je sjajna atmosfera. Iz SAD je čuvar mreže, tu su dve devojke iz Afrike, Dankinja... Družimo se i van terena. Imamo restoran gde je obezbeđena ishrana, mada se ne libim da i sama nešto skuvam. Nedavno sam se preselila u novi stan. Pobegla sam iz grada bliže sportskom centru, koji je na kilometar i po od gradskog jezgra.
Kakav je život u Vekšou, ili Veksjou, kako se kod nas češće izgovara)?
- Miran, tipično skandinavski. Ima oko 70.000 stanovnika i malo Srba. Sugrađanin mi je Ilija Dobrić, bivši fudbaler Spartaka. Znala sam ga iz viđenja dok sam igrala u Subotici, a kada je čuo da sam potpisala ugovor došao je da se upoznamo. Inače, sve vrvi od Bosanaca!
Kada se povede reč o daljem toku karijere izvesno je samo jedno:
- Sjajno se osećam, povrede su me zaobilazile, igraću još najmanje 10 godina!
Biću trener
Šta će kad prestane da igra fudbal?
- Cilj mi je da se oprobam u trenerskim vodama. Planiram da upišem licencu, iako svih ovih godina nisam beležila treninge ljudi sa kojima sam radila. U Švedskoj sam nekoliko puta držala ogledne treninge devojčicama, ali me ne inspiriše rad sa decom. Imam više ciljeve - kaže Jelena.
Ostaje li neki žal?
- Možda zbog činjenice da nisam pokrenula neke nove devojčice u Batajnici da se bave fudbalom. Valjda će ih biti u godinama koje dolaze.