Ćulibrk: Plata od 500 evra? Nema šanse ni ove godine

"Pitajte penzionere, nek vam oni kažu"

Ćulibrk objašnjava da kada su radili NIN-ov indeks, Srbija je u konkurenciji bivše Jugoslavije, Albanije i Bugarske uglavnom završavala na poslednjem ili pretposlednjem mestu.

- Rast je sve ono što stvorimo kao društvo, to je BDP i on se meri. Poenta je da povećamo svoj BDP za 100 odsto, što je manje nego kad ga Nemačka poveća za jedan. Mi slušamo kako smo pretekli Bugarsku i BiH. Vidimo da je prosečna plata u BiH oko 880 KM i ne treba da budete matematičar poput Nebojše Stefanovića da zaključite da je plata 440 evra. a imate izjave Vučića koji tvrdi da smo prestigli BiH.  Kako smo s 417 prestigli 440 nije mi jasno - navodi on.

Na pitanje gde smo u odnosu na najavljenu platu od 500 evra, o kojoj već godinama govori Aleksandar Vučić, Ćulibrk kaže da je i prošle godine rekao da nema šanse da prosečna plata bude tolika, što i danas ponavlja.

- Rumunija je prosek 550, Mađarska više od 600, Hrvatska više od 800, Slovenija 1000, pa koga ćemo da stignemo, jedino su Makedonija i Albanija ispod nas. U poslednje dve godine u Makedoniji je velika politička kriza, do tog momenta i oni su bili ispred nas. Ne može ni iz čega da se stvori nešto, alhemičari još nisu na vlasti i ne možete na rast od 3-3,5 odsto povećati platu s 420 na 480-490 evra, ne može - ističe on.

"Dve i po decenije gradimo autoput

Ćulibrk kaže da ako uporedimo rast plata u dinarima s rastom cena, možemo da vidimo da se "rast nije promenio ni za milimetar".

- Pitajte penzionere nek vam kažu, nek uzmu u obzir rast cena. Navikli smo se da ne mislimo, da ne proveravamo i uzimamo zdravo za gotovo sve što nam kažu. Mislim da je najveći protivnik ove vlasti onaj ko kaže hajde da proverimo. Ja bih voleo da je danas plata 1.000 evra, ali ne može. Nisu povećane plate u privatnom sektoru, samo u javnom i pravimo problem jer je u javnom plata veća nego u privatnom, e po tome smo evropski prvaci - kaže on.

Ako uporedimo Srbiju sa Mađarskom, Hrvatskom i Slovenijom, videćemo da one imaju dva do tri puta više izgrađenih kilometara autoputeva. Dve trećine pruga u Srbiji nije elektrifikovano, a na preko polovine pruga brzina vozova ne prelazi 60 kilometara na čas. 

- Voz je brže išao pre 100 godina, toliko o tome. Svi iz vlasti kažu da je Železnica primer, e pa super, ako se tu najviše odmaklo možete da zamislite kako je. Koridor 10 je počeo 1994. da se gradi, Borka Vučić je odobrila prvi kredit, još ga nismo završili, dve i po decenije gradimo autoput, kao gradimo brže od Nemačke, ama oni više nemaju potrebe da grade - kaže Ćulibrk.