Porez na imovinu po novom: "Ne mogu B. Brdo i Žarkovo u istu zonu"

Beograd je započeo pilot-projekat na Vračaru i Savskom vencu sa idejom da se ovaj namet određuje preciznije, za svaku zgradu ponaosob. Ukoliko se nadležnima dopadne, nova metodologija će zaživeti u čitavoj prestonici. Stručnjaci objašnjavaju da je detaljnije utvrđivanje osnovice pravednije, ali da predloženi sistem nosi rizik, pišu Večernje novosti. 

Od pre nekoliko godina, osnovica za plaćanje poreza u Srbiji se određuje na osnovu tržišne cene kvadrata u okolini. Konačan zbir zavisi od starosti objekta, broja stanara, ali i činjenice da li je to jedina ili peta nekretnina istog vlasnika. Upućeni napominju da je mana postojećeg načina utvrđivanja osnovice poreza na imovinu to što je zasnovan na širim zonama. 

- Osnovica se određuje prema ceni kvadrata u prometu. Postoji rizik ako su te zone preširoke. Na primer, ukoliko bi u istoj zoni bili Banovo brdo i Železnik, postojao bi rizik da je nekima vrednost nekretnine potcenjena, a nekima precenjena - kaže ekonomista Saša Ranđelović. 

- Ono što smo mogli da saznamo o pilot-projektu iz medija jeste da je ideja da se te zone suze. Odnosno da se osnovice poreza na imovinu određuju prema ceni kvadrata u toj ili eventualno susednoj zgradi. To koncepcijski nije loša ideja, pretpostavlja pravičnije određivanje poreza. Postoje, međutim, izvesni rizici u primeni. Šta će se dešavati ukoliko u zgradi i okolini nije bilo prodaje stanova? Da li će se tada angažovati profesionalni procenitelji i ko će snositi trošak? Verovatno gradska uprava. Ako bi se ti rizici izbegli, to bi moglo da bude dobro rešenje - smatra on.