Nada u bolji život
Podsećanja radi, pre pet godina Hafizu je izgorela kuća, pa je sa porodicom živeo u iznajmljenoj i hladnoj brvnari bez vode i struje. Pošto nije imao mogućnosti da radi i zaradi, niti bilo kakvih primanja, oskudevali su u svemu, a često nisu imali ni za obrok, lekove ili knjige za decu.
Zahvaljujući humanitarcu Hidu Muratoviću i nekolicini donatora, Čalakovići su ovog proleća započeli kuću koja je početkom jeseni ukrovljena, a ovih dana i useljena.
- Kada smo kopali temelje bio sam skeptičan. Sumnjao sam da li ćemo stići do krova, a o useljenju nisam ni sanjao. Mislio sam da je to za nas nemoguća misija. A evo, uz božiju pomoć i donacije dobrih ljudi, dobili smo krov nad glavom o kome smo samo maštali. Još ne verujemo da je ovo naša kuća i da ćemo ubuduće imati svu udobnost. Moja supruga Nezrina i deca Almina, Azemina, Kanber, Šerifa i sedmomesečni Kenan spavaće na udobnim kaučima, grejaće se novim šporetom, kupaće se u svom kupatilu i gledaće svoj televizor. Sve ovo omogućili su nam dobri ljudi iz naše dijaspore kojima smo zahvalni do neba i kojima želimo srećnu Novu godinu - ističe Hafiz i naglašava da nikad neće zaboraviti dobrotu kojom je bio obasut tokom cele godine.
Uporedo sa gradnjom kuće, Čalakovići su dobili kozu, kokoške, a nedavno i kravu koja im je "stigla" iz Nemačke.
- Naš život je bio tuga golema, sada je radost velika. Sve se promenilo za 180 stepeni. Teško je poverovati da je sve ovo naše i da više nismo puka sirotinja bez nade i perspektive. Hvala dobrim ljudima gde god da su! Većinu ne poznajemo, sam Bog ih je poslao da nam pomognu i zato se svake večeri Bogu molim za njihovu sreću i zdravlje - dodaje Nezrina Čalaković.
Radost i kod Fakića
Mnoge naše čitaoce dirnula je i naša nedavna priča o nevoljama teško bolesnog Enesa Fakića iz zabitog sela Naboje na Pešteru, čija porodica (supruga Azra i deca Belkisa, Esada, Ajet i Elmedina) preživljava od povremene pomoći dobrih ljudi i četiri kokoške. Fakići borave u podrumu trošne kuće stare više od stotinu godina koji je jedno vreme bio - štala. Samo povremeno, kad mu lekar i zdravstveno stanje to dozvoljavaju, Enes ide u nadnicu i tako obezbeđuje brašno, lekove i knjige za decu.
- Čim je u "Vestima" objavljen tekst o nama, odmah su počeli da nas zovu dobri ljudi iz Nemačke, Holandije, Belgije, Francuske i Švajcarske i da se raspituju kako da nam pomognu. Uglavnom su to Pešterci koji godinama žive u ovim zemljama i hleb zarađuju daleko u tuđem svetu. Porodica Kučević iz Nemačke nije čekala ni trenutka, odmah nam je poslala 1.000 evra za kupovinu krave. Presrećni smo, jer sad imamo dovoljno mleka i mlečnih proizvoda, a ako Bog da, od proleća ćemo imati i tele. Hvala Kučevićima "do Boga", nikada im ne možemo zaboraviti ovu dobrotu - ističe Enes Fakić, čija porodica i dalje živi veoma teško.
Zalihe hrane su im pri kraju, a Enesu nedostaju lekovi, obuća, odeća, knjige i školski pribor...
I dalje "na recku"
Porodica Fakić godinama je u dugovima i stalno je prinuđena da hleb i najosnovnije namirnice "kupuje" na poček. I u Novu godinu ući će sa dugom od 15.000 dinara i dugom za struju od 12.000 dinara. Za sada je bilo puno razumevanja u lokalnoj prodavnici, ali i u tutinskoj Elekrodistribuciji prevashodno zbog toga što svi u selu Naboje i na celom Pešteru znaju da je Enes vrlo pošten i skroman čovek.
Deca, hrana i lekovi najpreči
- Još pre nekoliko godina, dok je Enes bio zdrav i dok je mogao da radi, započeli smo novu kuću, ali nažalost, nismo mnogo odmakli. Tu smo i ostali, na temeljima. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da je ukrovimo i da se jednoga dana i uselimo. Ono što nam je, ipak, u ovom trenutku najvažnije je da obezbedimo dovoljno brašna i najneophodnijih namirnica. Da zbrinemo decu i da Enesu omogućimo kvalitetno lečenje. Još dobrih ljudi nam je obećalo pomoć, a nama je svaki dinar zlata vredan - ističe Nezrina Fakić.