Ključna godina: Šta čeka Kosovo u 2019?

Državnost grade ciglu po ciglu

"Pobedili smo Srbiju u ratu, pobedićemo i u miru!", tom rečenicom je kosovski predsednik Hašim Tači završio 2018. godinu, koja nije donela velike uspehe za samoproglašeno Kosovo. Ali godina ispred nas donosi nove velike izazove u bici Beograda i Prištine za status južne srpske pokrajine, u koju se sve otvorenije i aktivnije uključuju i Amerikanci.

Kosovo svoju "nezavisnost" zida ciglu, po ciglu. Dobili su sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom, pokrenuli su proces vizne liberalizacije i oformili su svoju vojsku. Formirali su, kako tvrde, tim jeninstva za finalne pregovore sa Beogradom i očito uspeli u širokom luku da zaobiđu obaveze iz Briselskog sporazuma, naravno na štetu Srba, jer ZSO nije formirana, a sve je izvesnije i da neće, bar ne u onom formatu koji je dogovoren u Briselu. 

Paralelno sa "uspesima", lažna državnost im se i "krunila". Nisu primljeni u Interpol, brojne zemlje su povukle priznanja, nisu uspeli da preko zapadnih moćnika nateraju Beograd na konačno popuštanje. I usled vidljive nervoze zbog tih neuspeha uveli su stoprocentne takse na svu robu iz centralne Srbije i BiH.

Novu 2019. godinu dve strane dočekuju sa različitim projekcijama. Priština najavljuje promenu formata pregovora i uključivanje Amerikanaca, dok Beograd očekuje da se otvore razgovori o razgraničenju, u kojima bi, ako se uključi SAD, morala da bude i Ruska Federacija. Plan Kosova za iduću godinu vrti se oko dve stvari - članstva u NATO-u i sporazuma sa Beogradom.

Kosovo će Novu godinu započeti i integrisanjem granica sa Albanijom. Ta priča je već odavno dogovorena, a realizacija bi trebalo da bude "pokazna vežba" ne samo Srbiji, već i svetu da Albanci imaju "keca u rukavu" ukoliko ne bude išlo po njihovom i da vrlo lako mogu da ostvare i druge naume kao što je referendum o pripajanju Kosova Albaniji.

U međuvremenu, problem koji je Priština izazvala dizanjem takse na srpsku robu na 100 odsto, mogao bi, makar privremeno, kako se čuje iz Tačijevog kabineta, da bude gurnut pod tepih. I to samo da bi se Beograd pojavio na pregovorima u Briselu koji bi trebalo da se održe u januaru.

A cilj Prištine nije da sa Beogradom, pred odlazećom garniturom EU, utanači kada i kako će sprovesti obaveze iz Briselskog sporazuma, već da ga zvanično obavesti da će pregovori teći u novom odelu, u kojem EU neće imati vodeću ulogu.

Ono što bi Prištini moglo da "kvari igru" jeste nastavak trenda povlačenja priznanja Kosova, što je u 2018. učinilo 12 država. Srbiji u rukama ostaje argument u obliku Rezolucije 1244 koja je za sada glogov kolac ne samo u srcima kosovskih Albanaca, već i u srcu "velike Albanije". Još samo da to shvati i svet, zaključuje Sputnjik.