"Vruć vetar" sa mirisom lipe

Ova vrsna glumica, članica Beogradskog dramskog pozorišta, u razgovoru za "Vesti" otkriva ta je ova nezaboravna rola tek jedna od stotinak odigranih uloga, ali ističe da joj je ta serija već na početku karijere omogućila da zanat uči od najboljih.

- Rođena sam 23. marta 1954. godine u Beogradu sticajem okolnosti jer su roditelji u to vreme učiteljevali u Vrdniku u kome nije bilo bolnice i porodilišta. Prvih nekoliko godina sam provela u Vrdniku i Petrovaradinu, a potom smo se preselili u Kikindu, koja je grad mog predivnog detinjstva. I sada osećam miris lipe i noćne frajle. Žao mi je što moja deca Anja i Ivan nisu osetili tu blagodet odrastanja u tako malom, mirnom i pitomom gradiću - priča Vesna.

Idila u Kikindi

Detinjstvo u mirnom banatskom gradiću bilo je lepo, ali pošto je bila jedinica, volela je da bude okružena decom.

- Čak i kad sam pošla u prvi razred, mama je i dalje plaćala užinu u zabavištu. Pre podne bih provela u školi, a popodne u zabavištu. Volela sam da se igram - kazuje Vesna.
Bila je solidan đak, ali nikad, kako ističe među najboljima. U osnovnoj školi bila je odlična, a u gimnaziji vrlo dobra.

- Prirodne nauke mi nisu bile omljene. No dobro sam i takav đak bila uz muziku i bend koji sam imala i bavila se amaterski pozorištem - priča naša sagovornica.

Vesna je bila član amaterskog pozorišta u Kikindi, jednog od najnagrađivanijeg u ondašnjoj Jugoslaviji. Da nije bilo sjajnog reditelja i pedagoga Dragomira Jovića, pitanje je da li bi tako zavolela glumu i posvetila joj čitav svoj život.

- Ozbiljno smo radili i smatram ga svojim najvažnijim učiteljem glume. Kako se i moj otac u mladosti pomalo bavio pozorištem, sam pravio ginjole, pisao pozorišne komade, završio kurs režije u Beogradu u Narodnom pozorištu, jasno je da mi je bio podrška - iskrena je Vesna.
Majka joj je bila uzdržanija i opreznija, ali je i ona legla na rudu, kad je prepoznala njenu iskrenu ljubav i potrebu da sve slobodno vreme uz muziku provodi u pozorištu. Na Akademiji u Beogradu, Vesna je bila u klasi čuvenog pedagoga Milenka Maričića, koja je, kako kaže, bila poprilično favorizovana, ali dodaje da to nije bila nikakva garancija za dalje i za budućnost. Kao primer ona navodi da mnogi od kolega sa kojima je diplomirala danas nisu u svetu glume. U poslu su, pored nje, Miki Krstović, Aleksandra Nikolić i Jadranka Selec.

Kvantitet umesto kvaliteta

- Uloga Vesne Šurdilović u "Vrućem vetru" je tek jedna od brojnih. Kako se desila na početku mog glumačkog opusa, prirodno je da je publika pamti. To je bila zaista kvalitetna serija a plejadom izvanrednih glumaca, pa ne čudi njena popularnost i dugovečnost. Imala sam od koga i šta da naučim, pa još sve pod dirigentskom palicom reditelja kakav je bio Aleksandar Đorđević. Pazili su me i čuvali. Bila sam najmlađa, tako reći bez iskustva.

Posrećilo nam se svima u timu i zato je to jedna od najomiljenijih serija u tadašnjoj Jugoslaviji - objašnjava Vesna.

Svako vreme nosi svoje breme, kaže Čipčićeva i objašnjava da je u trenutka kada je ona počinjala bilo manje televizija, a više para.

- Danas je više televizija i manje para. Tada je u celoj zemlji bilo nekih pet akademija, a danas ih samo u Srbiji ima toliko, ako ne i više. Bojim se da se otišlo na kvantitet nauštrb kvaliteta. No ja i dalje verujem da pravi talenat mora da nađe svoj put - uverena je ova glumica.

Vesna iz braka sa kolegom Aleksandrom Alačem ima dvoje dece, ćerku Anju koja je takođe glumica, dok je sin Ivan na trećoj godini režije.

- Anja već sasvim lepo i, što je najvažnije, ozbiljno krči svoj glumački put. Trudim se da je ne ometam na tom putu, a tu sam za svaki savet ako mi zatraži. No samostalna je i potpuno svoja, pa sama rešava svoje glumačke zadatke i dileme - iskrena je Vesna.

Sin Ivan je izabrao Novosadsku akademiju umetnosti jer se samo kod njih uči i pozorišna i filmska režija paralelno. I Ivan i Anja su još u kući mogli još kao mali mnogo toga da čuju i nauče kada su pozorište i film u pitanju. Vesna je sigurna da su im poznate negativne konotacije filmskih profesija, pa se nada da neće biti velikih razočaranja i lutanja.

Sećanje na Plešu

Kao glumica formirala se pre svega u pozorištu gde je odigrala zavidan broj najrazličitijih uloga.
- Rad sa Brankom Plešom mogu slobodno da kažem za mene je master klas. Kako sam radila sa izuzetno vrednim rediteljima i igrala sa izvanrednim glumcima imala sam od koga da štrpnem, naučim i ukradem od zanata. I danas na repertoaru igram u sedam komada. I dalje učim, igram sa radošću i uživam - kazuje ova vrsna glumica.

Ne gledam rijalitije

- Ne gledam rijaliti programe, niti me interesuju. Tužno mi je kad pomislim da bi te uložene, bačene pare na takve programe mogle svrsishodnije i plemenitije da se potroše, ali avaj. To je jedino što me onespokojava!

Od Osla do Čikaga

- S posebnim pijetetom gostujem u dijaspori. To je po nepisanom pravilu dobronamerna publika, željna i gladna našeg pozorišta. Igrala sam od Londona, Berlina, Pariza, Amsterdama i Osla do Ciriha, Njujorka i Čikaga. I gde sve ne. Dirljivi su to susreti. Puni topline i nežnosti.