Prota odlazi, dela njegova ostaju
Više je iznenadila informacija da će ga naslediti prota Aleksandar Perković, sadašnji paroh kaselski, jer su mnogi očekivali da će to biti novorukopoloženi sveštenik Slavko Bosančić koji je u ovoj parohiji odrastao.
- Parohija kao velika teritorija poverena mi je pre 42 godine. I posle penzionisanja ostajem sveštenik s mestom boravka u Hanoveru, o parohiji ću i dalje da brinem, ali neću obavljati svešteničku dužnost. Sveštenika koji dolazi treba da primimo puna srca, bez da prigovaramo zašto ovaj, a ne onaj drugi. Danas je odgovornost veća nego ranije i ja ću novom svešteniku pružiti svu moguću pomoć koja bude potrebna - rekao je prota Pejić, upozoravajući na štetnost eventualnih podela.
- Otac Milan odlazi, ali njegova dela ostaju - kratko je zaključio Nišlija Srba Bačanin dugogodišnji parohijan, parohije hanoverske.
Za vreme njegovog službovanja, u Hanoveru je podignut hram, a pri Svetosavskom centru osnovani su Mešoviti crkveni hor Sveti Stefan Mirotočivi, Kolo srpskih sestara Sveta Petka, folklorna grupa Srbija i Srpska škola koja je danas u Donjoj Saksoniji jedino mesto na kojem svi uzrasti mogu da nauče ili usavrše srpski jezik. Dužnost arhijerejskog zamenika obavlja više od 40 godina.
- Dosta je to godina i to nimalo lakih godina koje je otac Milan ovde proveo. O njegovim delima dugo bi moglo da se priča, ali njegovu odluku cenim, jer će se povući sa još uvek dobrim zdravljem. On je ovde dugo vremena o svemu mislio i sad je došlo vreme da malo više misli na sebe i porodicu. Zaslužio je to - ocenjuje dipl. inž. Zoran Veličković, jedan od rukovodilaca gradnje hrama, koji je u više mandata bio potpredsednik i predsednik Crkvene opštine.
Sveštenik Milan Pejić je rođen u Bačkom Petrovom Selu. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, a po dolasku u Nemačku kod roditelja, studirao je na Starom katoličkom fakultetu u Bonu. Tadašnji vladika zapadnoevropski Lavrentije, 12. decembra 1976, rukopoložio ga je u čin đakona, a 26. decembra iste godine u čin prezvitera. Za privremenog paroha hanoverskog postavljen je 1. januara 1977. gde je ostao do danas.
Više vremena za unuke
- Ne znam kako će to da bude u penziji jer još radim, ali mislim da tu neće biti problema jer ću i dalje živeti u Hanoveru i dolaziti u crkvu. Imaću više vremena za sebe i porodicu i verujem da će mi biti lepo - rekao je za "Vesti" budući penzioner kojem pored devetero unučadi sigurno neće biti dosadno.
Uvek moj sveštenik
- Otac Milan me je krstio i to je za mene nešto posebno. On će uvek ostati moj sveštenik, bez obzira na to ko ga ovde nasleđuje - rekao je sa tugom u glasu jedan mladi vernik koji nije želeo da mu se pominje ime.