U našoj ste duši i mislima
Ova žena dobrog srca se, naime, po dolasku u otadžbinu, drugi put zaputila na njihov kućni prag sa jedinom željom - da im pomogne. Druženje se, kao i prethodnog puta, završilo se u suzama i zagrljajima, koje će Čolići čuvati u sećanju sve do nekog narednog susreta.
- Čini mi se da nam je došao u posetu neko ko nam je rod, ne bismo se osećali tako ushićeno. Vesna nam je ovog puta svratila nakratko jer je morala u rodno Smederevo, ali dovoljno da nam se zauvek ureže u dušu. Jednostavna i prijatna, da mi je teško i da opišem. Aca i ja ćemo danima pričati o njoj i svemu što je za nas tog dana učinila. U posetu ni ovog puta nije došla praznih ruku. Naprotiv. Donela je pregršt namirnica, nešto garderobe za Acu, lekove (koenzim lj10), pelene za odrasle i, ono što je važno, 12 kilograma praška za veš, koji mi je preko potreban, s obzirom na to koliko stvari dnevno perem zbog Ace koji više nije u stanju da kontroliše fiziološke potrebe. Darovala nam je i još 70 evra i šta čovek na to da kaže, osim da smo joj prezahvalni - u dahu nam je ispričala Ljiljana Čolić (65).
U nastavku razgovora sa njom saznali smo da to nije jedino lepo što im se proteklih dana dogodilo jer je još dobrih duša mislilo na njih. Reč je o humanoj Dani Vacev iz Minhena, rodom iz Dimitrovgrada, koji su godinama unazad uz Čoliće.
- Pored predivne Vesne, i naša Dana je mislila na nas. Poslala nam paket u kome su bile dve kutije koenzima od po 120 tableta, čokoladice, novogodišnji stolnjak, kao i novčani dar od 30 evra. Od toga je Dana izdvojila 20 evra, a njena komšinica još 10. Saznali smo i da je Dana postala baka, pa joj i ovom prilikom čestitamo i njenoj porodici želimo sve najbolje. Moram da ponovim da zaista ne znam šta bismo radili bez ovako dobrih ljudi. Svaki put kad nam stigne pomoć, meni krenu suze i teško ih zaustavljam. Ni sama ne znam kako da zahvalim na takvoj dobroti. Po ko zna koji put spas nam stiže i to u najtežim momentima, kad smo na ivici snage, bez lekova i sredstava za život. Mogu samo da im se zahvalim do neba i nazad. Želim im da ih Bog čuva i da im podari sreću, zdravlje i svaku blagodat. Ništa manje nisu zaslužili - rekla je Ljiljana.
Kolica preko potrebna
Aleksandar Čolić je do svoje 24. godine živeo sasvim običnim i mirnim životom. Želeo je da radi, zasnuje porodicu, ali je igra sudbine odlučila drugačije. U decembru 1999. godine primetio je prve tegobe, pa je ustanovljeno ubrzano starenje mozga, zbog čega je sada u dotrajalim invalidskim kolicima i teško da može samostalno da se hrani.
- Teško je postići sve kada imaš malo. Zato nam pomoć Vesne, Dane, ali i mnogih drugih dobrih ljudi dođe kao spas s neba. Nikada nećemo moći dovoljno da im zahvalimo. Ipak, ono što nam sada stvara ozbiljne probleme jesu invalidska kolica. Ukoliko neko ima polovna i želi da ih daruje, neka pomisli na nas jer Acu skoro nemoguće izvesti u ovima na preko potreban pregled - istakla je Ljiljana Čolić.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.