"Bosanska nacija je koncept austro-ugarskog državnog patriotizma"
"Idiotski 'alpski nacionalizam' austrijskih Nemaca"
- Taj habsburški pečat toliko se snažno utisnuo u biće BiH da su tada udarenī temelji promena ostali da žive i vek nakon što je carevina nestala, a polemike koje se i danas vode o toj kratkoj epohi bosanske istorije svedoče da je kulturno nasleđe tog vremena živo i aktuelno - dodaje on.
Preljević u svojoj knjizi "Nakon imperije" tumači i objašnjava tzv. habsburški mit.
- Habsburški mit ima korene daleko u prošlosti, u mitologizaciji habsburške dinastije, za kakvom su posezale i druge vladarske porodice još od srednjeg veka. Njegov osnov jeste ideja raznolikosti, heterogenosti uz pretpostavku zajedničkog okvira. Zbog toga, u neku ruku, habsburški mit predstavlja utopiju kulture kao takve - objašnjava Preljević.
- Bosna i Hercegovina u austro-ugarskim zvaničnim naracijama nikada nije tretirana kao kolonija niti je to ona bila u praksi, izuzimajući možda prve godine okupacije. Istina, imamo jasne tragove simboličkog kolonijalizma, ali i oni su, u najmanju ruku, višeslojni jer, kao što se BiH menja usled okupacije, tako se menjaju i Austro-Ugarska i njeno samorazumevanje - navodi ovaj germanista.
- Pobuna protiv imperije odvija se uglavnom u znaku nacionalizma, češkog, mađarskog, južnoslovenskih nacionalizama, ali - a to zaboravljamo, iako je presudno - imperija je najviše na udaru od strane nemačkog nacionalizma. Jozef Rot je u mađarskoj čežnji za hegemonijom nad drugim narodima, kao i u "idiotskom alpskom nacionalizmu" austrijskih Nemaca, video glavnu prepreku opstanku Monarhije - objašnjava Preljević.
Na pitanje da li je insistiranje na formiranju bosanske nacije bio smišljen politički i kulturni projekat nastao u Beču, a kojem je cilj bio suzbijanje širenja nacionalnih ideja Srba, Hrvata i Bošnjaka/Muslimana, Preljević odgovara:
- Koncept bosanske nacije bio je samo primena imperijalnog koncepta austro-ugarskog državnog patriotizma uz integraciju heterogenosti na bosanskohercegovačke prilike". To "bosanstvo" i "bosanski jezik" nisu "izmislili" Austro-Ugari: oni su pomnom istorijskom analizom došli do zaključka da je to najoptimalniji i najbolji mogući model.
- Te su nazive, koji su već bili rašireni, samo preuzeli, a popunjavanje tog simboličkog okvira, koji je već postojao, prilagodili svojoj imperijalnoj politici - zaključuje Vahidin Preljević.