Narod, moja ljubav, radost i snaga

"Hvala vam braćo, hvala vam braćo! Svaki čovek u svome životu ima dana radosnih i tužnih. Ima dana srećnih, milih, koje ne zaboravlja dok god živi. Ko bi mu oduzeo uspomenu na te dane, taj bi mu oduzeo njegov život. Ja kao čovek i kao vladalac, danas, kad sam se među vas povratio, izabrao sam ovaj dan kao najmiliji, kog uspomena davaće život budućem mom životu. Ljubav moga naroda prema meni osećam ja ovde, u mome srcu. Ona mi daje uverenja da bi moj narod bezuslovno pošao tamo kud bih ga ja poveo. A ja bih ga poveo i povešću ga: opštem napretku, slavi njegovoj - i mojoj. U smrt, u život, ja ću s mojim narodom, srećan, veseo, a moj narod sa mnom će! Ja se ne varam u tome! Vera moja u to, ovde je (spusti ruku na grudi). Narod je moj ljubav moja, radost moja, snaga moja! Živeo narod!"

(Knez Mihailo Obrenović na Kalemegdanu, na predaji ključeva poslednjih oslobođenih gradova od Turaka, 1867. godine).