Srbi u regionu politički obespravljeni
Na osnovu izveštaja, koji se odnosi na oko dva miliona Srba koji žive u osam država - Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Rumuniji i Mađarskoj - može se zaključiti da srpski narod ne uživa u punoj meri zagarantovana politička prava.
U izveštaju se navodi da Srbija do sada nije pokazala volju za trajnijom politikom prema srpskom narodu u regionu, i da nedavno usvojeni Zakon o dijaspori daje mnogo veći uticaj iseljenicima u vanbalkanskim državama nego Srbima iz regiona.
Pored velikih reči i značajne formalne aktivnosti, pažljiva analiza delovanja srpske diplomatije i državnih ustanova zaduženih za spoljnu, prosvetnu i kulturnu politiku, jasno pokazuje da nije došlo do značajnih promena u državnoj politici u odnosu na prethodnu godinu, istaknuto je u izveštaju.
Predsednik nevladine organizacije "Napredni klub" Čedomir Antić istakao je da zvanična Srbija nije u dovoljnoj meri zastupala, niti se borila za prava srpskog naroda, i dodao da o tome svedoče politički program vlade, ali i radikalno smanjena finansijska sredstva posvećena srpskom narodu u regionu.
"Pored relativno goreg stanja u kome se nalazi srpski narod u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj, stagnacije koja je u prisutna u Albaniji i Mađarskoj, može da se kaže da je stanje prava srpskog naroda dobro i u punoj meri zadovoljavajuće u Rumuniji", rekao je Antić.
On je istakao da je u prošloj godini došlo do napretka prava srpskog naroda u Sloveniji i Makedoniji.
Jedan od autora izveštaja Milan Dinić rekao je da je, i pored brojnih sastanaka najviših državnika Srbije i Hrvatske, najveći broj pitanja i problema i dalje otvoren.
Problemi koji utiču na položaj Srba u Hrvatskoj su pitanje povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije, nedefinisana granica na Dunavu, položaj srpske zajednice, ljudska prava Srba, problemi u vraćanju imovine, nerešena pitanja penzije i neobjavljene optužnice.
"I pored relaksiranih odnosa sa Hrvatskom, nije došlo do konkretnih iskoraka koji će rešiti konkretne probleme", rekao je Dinić.
U izveštaju je navedeno da u BiH postoji snažan pritisak radi lišavanja prava srpskog naroda na konstitutivnost i ukidanje Republike Srpske, dok se simboličan broj prognanih Srba vratio u BiH.
Srpskom narodu u Albaniji i Mađarskoj nisu ispunjena sva prava koje su te države zakonski omogućile svojim manjinama, dok u Crnoj Gori, prema rečima Igora Jaramaza, Srbi i dalje ostaju "najobespravljenija skupina".
Iako Srbi čine trećinu stanovništva, nijedan Srbin nije na čelu neke od obrazovnih ustanova, nema sudija srpske nacionalnosti u višim sudovima, a na imovinu i vernike Srpske pravoslavne crkve vrše se konstantni pritisci, istakao je Jaramaz.
U Sloveniji i Makedoniji Srbima nije omogućena sloboda veroispovesti, ali postoje pomaci kada je reč o službenoj upotrebi jezika i finansiranju, ukazano je na skupu.