Ni Tramp ni Putin, Vučić je najvažniji

Kad se hrvatska predsednica pojavljuje u obično jako kratkim kontaktima sa Trampom, Putinom ili Makronom, ona je "sporedna figura, prateći vokal" i zapravo nema o čemu mnogo da razgovara, već može da izražava želje za boljom saradnjom i da traži pomoć, ali nikakvih pomaka tu nema, ocenjuje Puhovski.

- Po mom sudu, njoj se učinilo da sa Vučićem može učiniti nešto važno za odnose dve države i da može pokazati da kao predsednica može voditi spoljnu politiku i da će povući potez koji drugi nisu mogli ili hteli. Mislim da se jako osramotila tim potezom, jer nikakvih rezultata od te posete nije bilo - kaže Puhovski.

Kitarovićeva ne razume da se ništa nije dogodilo, ističe Puhovski i dodaje da Vučićeva poseta Zagrebu ne može biti važna samo zato što su imali nekoliko protokolarnih razgovora. Podseća i da su Kitarovićeva i Vučić jedno drugom obećali da će pomoći u traženju nestalih, a od tada se nije ništa dogodilo.

Na pitanje da li bi moglo doći do približavanja na liniji Kolinda Grabar Kitarović - Aleksandar Vučić, s obzirom na rezultate izbora u Bosni i Hercegovini gde je došlo do približavanja Dodikovog SNSD-a i HDZ-a BiH, Puhovski odgovara da je u BiH "Vlada Hrvatske više ili manje službeno proglasila Dodika svojim predstavnikom hrvatske zajednice u Predsedništvu BiH, jer Komšića ne priznaju".

- I onda oni se oni ponašaju kao da je Dodik hrvatski predstavnik i to je stvar Vlade koja vodi dnevnu politiku i predsednica nema s tim puno veze i ne može na to uticati. Ona će pokušati da spasi obraz, dokazivaće da je susret sa Vučićem uspeo, a zapravo je bio fijasko. I ona će to i dalje činiti, a drugih rezultata nema - objašnjava Puhovski.

S druge strane, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac smatra da je susret sa srpskim kolegom za Kolindu Grabar Kitarović izuzetno važan zato što su iz tog susreta proizišle neke vrlo bitne stvari i za Hrvate i za Srbe, ali i za njen ostanak na vlasti u još jednom mandatu.

- Imenovali su svoje specijalne izaslanike za nestala lica, a nestali su bolno pitanje i jednih i drugih, s tim što Hrvati tome, kao pobednici u ratu devedesetih, daju veći značaj i na neki način, rekao bih, politički se dodvoravaju biračkom telu. Reč je o populaciji od preko pola miliona branitelja, a ko dobije branitelje na svoju stranu taj je pobednik na svakim izborima, još ako se tome pridoda i naklonost Rimokatoličke crkve… - kaže Štrbac.

Druga stvar koja mnogo opterećuje Hrvatsku jeste regionalna nadležnost za suđenja za ratne zločine u srpskim zakonima, dodaje naš sagovornik.

- Hrvatska svim silama želi da natera Srbiju, pa i preko EU, da ukloni te odredbe iz svojih zakona, što je takođe pitanje vezano za pobedničku stranu, polumilionsko biračko telo branitelja i za ceo narod koji doživljava Srbiju kao agresora - zaključuje Štrbac.