Niko kao naši Đukići

O ovoj maloj porodici brinu neprestano već punih pet godina šaljući Stankovićima pomoć posredstvom naše sidnejske Redakcije, koju odmah prosleđujemo na njihov kućni prag znajući dobro da nemaju nikakvih drugih primanja.

- Molim vas da se po ko zna koji put u naše ime zahvalite dobrim Đukićima. Želimo im srećne predstojeće praznike, da ih provedu u zdravlju, miru, veselju i svaku Božju blagodat. Ne znam da li iko igde na ovom svetu tako brine o nekom. Njihovu pomoć kao i uvek iskoristiću da izmirim račune za komunalije, ali i da Novu godinu i Božić dočekamo kako dolikuje. Činjenica je da to ne bismo mogli, jer nemam nikakvo zaposlenje. Godinama pokušavam da nađem bilo kakav posao, pa makar i da čistim ulice, ali i za to čovek mora da bude "podoban". Ostalo je sve po starom. Kristijan ide u školu, druži se i pomaže mi kad i koliko može. Na njega nemam zamerke - iskreno će Slađana Stanković.