Ponedeljak 24.12.2018.
12:10
www.dw.com

Dojče vele: Koga žulja Severni tok 2?

EPA/Sergei Ilnitsky
Ruski predsednik Vladimir Putin i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder

Šta je u stvari Severni tok 2?

To je gasovod koji još nije dovršen, a kojim bi gas iz Rusije trebalo da se transportuje direktno na sever Nemačke. Cevi će se nalaziti ispod Baltičkog mora, a većim delom bi bile paralelne s već postojećim Severnim tokom 1. Projekt je još u izgradnji, do sada je položena četvrtina od ukupno 1.200 kilometara voda.

Kroz Severni tok 2 bi se od naredne godine trebalo isporučivati do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, jednako kao i kroz prvi severni tok. Prema mišljenju njemačke vlade, to će poboljšati sigurnost snabdevanja Evrope. Deo gasa će se iz Nemačke isporučivati drugim evropskim državama.

Ko stoji iza projekta?

Kompanija se zove Nord Stream 2 AG. Ona je u stopostotnom vlasništvu ruskog Gazproma. U finansiranju ove investicije od 9,5 milijardi evra učestvuje pet zapadnoevropskih firmi: ENGIE, OMV, Šel, Juniper i Vinteršel. Predsednik Odbora akcionara firme Nord Stream 2 je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, dugogodišnji prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina.

Da li je gasovog neophodan za energetsku sigurnost Nemačke?

Nije neophodan, ali u velikoj meri doprinosi toj sigurnosti. Planiranih 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje odgovara godišnjoj proizvodnji Holandije, po količini trećem isporučiocu gasa Nemačkoj. Ali, Holanđani će uskoro prestati sa isporukama, s obzirom da je tamošnja vlada odlučila da do 2022. znatno smanji eksploataciju gasa, a da je do 2030. potpuno obustavi. I Norveška, drugi najveći nemački isporučilac, ubuduće će izvoziti manje gasa.

Povećava li ovaj projekt zavisnost od Rusije?

To je izvesno. Rusija već sada pokriva 40 odsto potreba Nemačke za zemnim gasom. A ta je tendencija u porastu. To sa sumnjom posmatraju pre svega SAD, pod motom da energetska zavisnost vodi političkoj zavisnosti. To Vašington neumorno ponavlja i preti sankcijama.

Gerhard Šreder je nedavno odbacio argumente Amerikanaca kao "egoistične" i rekao da SAD samo žele da na evropsko tržište plasiraju svoj tečni gas (LNG) dobijen spornom metodom frekinga. U Evropi postoji dovoljno kapaciteta za skladištenje LNG. Ali, američki gas bi, u prvom redu zbog transporta brodovima preko Atlantskog okeana, bio znatno skuplji nego ruski.

Ko još ima zamerke na Severni tok 2?

Popis protivnika nemačko-ruskog projekta sve je duži. Gasovod je trn u oku pre svega Ukrajini, Poljskoj i baltičkim zemljama. One smatraju da ekonomsko jačanje Rusije samo povećava snagu "agresora s Istoka" i nagrađuje njegovu dosadašnju militarističku politiku. Ukrajinu i Poljsku dodatno ljuti to što zbog gasovoda na morskom dnu ostaju bez milijardske zarade od tranzita. Iako, kroz obe zemlje još uvek prolaze gasovodi koji donose prihode.

Evropska unija je takođe kritična prema Severnom toku 2. Još 2015 - dakle posle ruskog prisajedinjenja Krima - u Briselu je dogovoreno da će se raditi na smanjenju zavisnosti od ruskog energenta. Nemačka vlada ponavlja da su energetske veze s Moskvom "stabilizirajući politički element" - činjenica je da je Nemačka po tom pitanju sve izolovanija među partnerima.

2023 © - Vesti online