Pradedi briše srpske korene

Grob Staniše Nikolića, nosioca Obilića medalje, nalazi se na groblju kod Hrama Presvete Bogorodice u Ozrinićima kod Nikšića. Meštani ovog sela kažu da je oficir Staniša Nikolić odredio za života koji epitaf treba da mu ispišu na grobu.

Ali onda je nastupio Stanišin praunuk, od prošle godine rektor Univerziteta Crne Gore Danilo Nikolić, koji je posle smrti svog oca skinuo nadgrobni spomenik sa epitafom: "Za spas srpskih ideala" i postavio novi - bez nadgrobnog natpisa.

Jovan Markuš, hroničar Mitropolije crnogorsko-primorske, kaže da su mu za ovo ludilo, brisanja epitafa koji ukazuje na pripadnost srpstvu, ukazali njegovi prijatelji iz Nikšića, dostavljajući fotografije originalne i novopostavljene spomen-ploče.

Markuš kaže da kad je to okačio na Fejsbuk nije ni znao da je reč o pretku današnjeg rektora Univerziteta Crne Gore, ali su na portalu IN4S otkrili identitet potomka koji je prekršio amanet pradede.

- Porodica je korektno ispoštovala oporuku, ali kada je umro njegov unuk, a otac ovog rektora, napravljena je nova ploča na kojoj nema epitafa, o čemu svedoče i fotografije - kaže za "Vesti" Markuš.

Zanimljivo je da je ostavljeno ćirilično pismo i da je ostao natpis da je pokojnik bio nosilac Obilića medalje.

- To sa medaljom Obilića je posebna priča. Kada bi to pokušali da izbrišu, morali bi pola spomenika da menjaju, jer su po Crnoj Gori važili običaji da se medalje uklešu na grob - prepričava Markuš.

Pokušali smo da dobijemo komentar i od rektora Danila Nikolića - da nam potvrdi ili negira ovu informaciju i ukoliko je tačna da navede motiv zbog čega je izbrisao epitaf sa nadgrobne ploče svog pradede? Nažalost, i pored ljubaznosti šefice njegovog kabineta, gospodin Nikolić nam se nije javio niti je preko saradnika poslao odgovor.

- Čuo sam za tu priču odranije. Ona je sigurno istinita i, nažalost, nije jedina. Zamislite kada nam je takav rektor, kakva nam je tek država - kaže za "Vesti" Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore.

Javnost u Srbiji ovakve vesti još dočekuje sa čuđenjem, pitajući se dokle seže to ludilo i negiranje sopstvenih korena. Ali, one koji se u Crnoj Gori bore za očuvanje srpskog identiteta više ništa ne može da iznenadi.

- Ranije je zavet porodice bila sveta stvar, sada se utrkuju ko će biti veći antisrbin u Crnoj Gori. Došlo je vreme da je daleko bliža partijska nego familijarna i rođačka pripadnost. Ako smo iz iste partije onda ste mi bliži nego da ste mi brat i rod rođeni - komentariše Vuksanović čudovišnu potrebu da se brišu nacionalni identiteti predaka.

Naš sagovornik navodi da se ljudi u Crnoj Gori sada utrkuju u tome da se dodvore aktuelnom režimu i "zapadnim kotrolorima svega što se dešava na ovim prostorima".

- Posle priznavanje Kosova i uvođenja sankcija Rusiji, ne treba ništa da nas iznenađuje. Uostalom, ne bi Nikolić bio rektor da nije toga, time se dokazao. Jeste sve to bruka, ali valjda će i ova zla vremena proći - poručuje Vuksanović.

Strah od popisa

Na poslednjem popisu iz 2011. godine i pored jake državne kampanje i činjenice da se Crna Gora odvojila od Srbije, 28,73 odsto građana se izjasnilo da su Srbi. Naredni popis 2021. treba da pokaže režimu u Podgorici koliko je antisrpska politika bila delotvorna.

Otuda ne čudi što se predsednik Crne Gore Milo Đukanović nedavno žalio da su lideri prosrpskih stranaka imali sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na kojem su tražili novac od Beograda "da bi poveli kampanju i posrbili Crnu Goru uoči narednog popisa".

Aktuelni režim ima za cilj da postigne rezultat koji je svojevremeno ostvario Titov komunistički režim kada je na popisu 1948. broj Srba u Crnoj Gori smanjio na svega 1,78 procenata. Samo četiri decenije ranije, u Crnoj Gori knjaza Nikole čak 94,38 procenata stanovništva izjasnilo se kao Srbi.

Prvi put kod Broza

I dok se iz školske lektire izbacuju srpski pisci, a profesorima koji insistiraju da predaju srpski, a ne maternji jezik dele otkazi, u Podgorici je pre nekoliko dana svečano otkriven spomenik doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

Koliko je kod crnogorskih komunista bilo prisutno idolopoklonstvo prema komunističkom autoritarnom lideru svedoči i to da su ime svog glavnog grada preimenovali u Titograd.
Ponovno slavljenje Broza, aforističar Blažo Papović je duhovito prokomentarisao: "Broz će se po drugi put pojaviti kod Crnogoraca, jer su se Crnogorci prvi put pojavili kod Broza."