Živeće srpski jezik u Australiji!

Poređenjem rezultata popisa stanovništva iz 2001. i 2016. godine, otkriven je podatak da u kategoriji jezika koji se govore kod kuće najveći pad beleže italijanski (čak 81.627 manje) i grčki jezik (25.904). Istovremeno, u ekspanziji je jedan od dva glavna kineska jezika, mandarinski.

Čak 457.589 osoba više govore mandarinski, dok je na drugom mestu po porastu jezik indijskog naroda Pandžabi, čak 117.606 qudi više koristi se wim kod kuće nego 2001. godine.

Srpski se ne nalazi u vrhu nijedne od dve liste, ali je izuzetno zanimljiv podatak da ljudi koji govore naš jezik kod kuće ima za 4.648 više nego na početku milenijuma. 

Prema popisu iz 2001. srpski je u porodičnom okruženju govorilo 49.152 osobe, dok je 2016. taj broj porastao na 53.800. Ovaj podatak pokazuje da emigracija iz Srbije u 21. veku i dalje beleži rast, mada daleko skromniji nego tokom ekonomske migracije šezdesetih i sedamdesetih, odnosno izbegličke iz devedesetih. 

Makedonci se drže

Pored italijanskog i grčkog, najveći pad su zabeležili hrvatski (12.863 manje), poljski (-10.922) i malteški (-9.354), dok je makedonski na sedmom mestu negativne tabele sa 5.962 osobe koje govore taj jezik kod kuće manje nego 2001. godine.

- Migranti italijanskog, grčkog, hrvatskog, poljskog i malteškog porekla u velikom broju su se selili u Australiju posle Drugog svetskog rata, kao mladi ljudi. S obzirom na to koliko vremena je prošlo od tada, mnogi od njih su preminuli, a u skorijem periodu daleko manje ljudi se iz tih zemalja doselilo, što je jedan od glavnih faktora opadanja ovih jezika - rekla je za SBS dr Alis Šik, stručnjak za jezike sa Mekvori univertziteta.

S druge strane, neki jezici, među kojima je i srpski, pokazali su se kao otporniji.

- Verujem da su pojedini narodi, poput naprimer Vijetnamaca i Makedonaca bolji u očuvanju svog jezika. Takođe, osobe koje govore arapski, u zavisnosti od vere takođe održavaju maternji jezik - kaže Alis Šik.

Azijata sve više

Zbirno gledano, čak 20,8 odsto Australijanaca kod kuće govori još jedan jezik osim engleskog, što je značajno više u odnosu na popis iz 2001.

Dr Alis Šik kaže i da mešani brakovi, kao i nomadska priroda određenog broja porodica takođe utiču na sposobnost da se jezik održi kroz generacije.

- Čak i mnogi pripadnici takozvane prve i po generacije, gde se ubrajaju oni koji su kao mala deca došli u Australiju, imaju poteškoće da očuvaju maternji jezik. Oni se vrlo brzo asimiliraju u ovdašnje društvo i kroz druženje sa vršnjacima i pohađanje škole usvajaju engleski kao dominantan jezik. Već njihova deca teško da će dobro naučiti jezik svojih predaka - kaže Alis Šik.

Ono što je izvesno, poređenje podataka sa popisa 2001. i 2016. jasno ukazuje da se demografska slika Australije sve više menja iz dominantno evropske u sve jaču azijsku populaciju.

Požrtvovana dijaspora

Rast broja qudi koji govore srpskim jezikom posledica je imigracije, ali pozitivan trend ukazuje i da se naš jezik i dalje brižqivo neguje i čuva u Australiji, za razliku od nekih velikih etničkih grupa iz Evrope, koje sve brže idu ka nestajawu. Time se pokazalo i da se isplatio ogroman trud naših qudi koji žrtvuju vreme i novac da bi deca pohađala srpske škole, posećivala crkve, družila se i igrala folklor.

Dobro za mozak

Mnoge obrazovne institucije u Australiji pokušavaju da podstaknu stanovništvo da uči bar još jedan jezik osim engleskog. Tako i dr Alis Šik kaže da poznavanje nekog drugog jezika, pa makar i samo nekoliko fraza, ima mnoge benefite za čoveka.

- Učenje dodatnog jezika je dobro za razvoj ljudskog mozga, ali i za vaše perspektive u životu, međukulturalne sposobnosti i mnoge druge prilike u životu - kaže Alis Šik.

Jezici u porastu

JEZIK    2001.    2016.    RAZLIKA
1. Mandarinski    139.114        596.703    +457.589
2. Pandžabi    14.894    132.500    +117.606
3. Arapski    209.121    321.720    +112.599
4. Hindu    47.766    159.637    +111.871
5. Filipinski    78.760    182.498    +103.738
- - - - - - - -
45. Srpski    49.152    53.800    +4.648

Jezici koji opadaju

JEZIK    2001.    2016.    RAZLIKA
1. Italijanski    353.229    271.602    -81.627
2. Grčki    263.487    237.583    -25.904
3. Hrvatski    69.748    56.885    -12.863
4. Poljski    58.992    48.070    -10.922