Dani srećom obasjani
Ipak, zahvaljujući terenskom vozilu, nekako smo uspeli da stignemo do Nikole i njegovih roditelja Jevrosime i Slavomira Matkovića. Pre svega, da bismo im uručili donaciju od 200 dolara (deo donacije od ukupno 3.000 dolara), koju im je poslala naša čitateljka i poznata dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja zajedno s prijateljima.
- Čim sam vas video znao sam da mi nosite neku donaciju. Znao sam i da je najverovatnije od baka Rajke Tarlać iz Australije koja mi je do sada više puta pomagala. Mnogo nam znači ovih 200 dolara. Uprkos svom trudu, moji roditelji za mesec dana ne mogu da zarade ovoliko novca. Kupiću jednu topliju i nepromočivu jaknu, bolje čizme i nešto od knjiga i školskog pribora. Pomoći ću i roditeljima da plate dug za struju - priča Nikola.
Naglašava da su mu humani zemljaci pomogli da ipak živi bar približno kao i ostala deca.
- Dobri ljudi iz dijaspore kupili su nam kravu (sad imamo dve), kozu (sad imamo tri), televizor, šporet, radni sto, laptop, mobilni telefon. Ništa od toga mi ne bi mogli da nabavimo. Hvala im do neba, hvala baka Rajki, pozdravite je, zahvalite joj se u moje ime i recite joj da ću joj se odužiti dobrim učenjem i peticama - poručuje ovaj đak pešak, kome dugo pešačenje do škole (mahom kroz šumu) nije smetnja da u svoju đačku knjižicu upisuje samo petice.
Još kao osnovac Nikola je maštao da bude profesor biologije, po ceo dan (mnogo više nego što mu je potrebno za školu) proučavao je životinjski i biljni svet, a potom je, kad je dobio kompjuter i mobilni telefon, shvatio da ga interesuju i informacione tehnologije.
Zbog toga je i upisao Srednju tehničku školu u Novom Pazaru gde je vrlo brzo prevazišao svoje vršnjake, pa je prošlog leta odlučio da se, nakon što je položio razliku u predmetima, prebaci u novopazarsku gimnaziju.
- Gimnazija daje još šira znanja. Primera radi, ako poželim da upišem medicinu, to ne bih mogao iz tehničke škole gde se ne uči latinski jezik. Ako odlučim da ostanem u domenu IT tehnologija, iz gimnazije to neće biti problem - priča mali odlikaš iz Vučinića.
Nikolina porodica živi u kućici sa zemljanim podom koju bi valjalo renovirati, ali njegovi roditelji, nažalost, za to nemaju novca.
- Kad bismo nekako uspeli da uvedemo vodu i izgradimo kupatilo, kao da bismo se ponovo rodili, zbog Nikole posebno. Radićemo na tome, ali i ako ne uspemo, nećemo se razočarati. Navikli smo mi na muku. Sada nam je najvažnije da naš Nidža ređa samo petice, da tako nastavi i da jednoga dana bude svoj čovek. Hvala veliko svim dobrim ljudima koji nam pomažu u našoj borbi sa sirotinjom - ističe Nikolina majka Jevrosima.
Zahvalnost do neba
Dar Rajke Tarlać i njenih humanih prijatelja od 200 dolara stigao je i na adresu Stefana Božinovića iz Svrljiga i njegove mame Snežane koji žive u socijalnom stanu od 20 kvadrata. A kako u jednoj sobi on i majka spavaju, jedu, provode dane i žive od svega 65 evra mesečno, koliko dobijaju od socijalne pomoći, za njih je ovaj dar veliki kao kuća.
- Mnogo ste nas usrećili. Poručite tim divnim ljudima, a posebno Rajki, da smo im veoma zahvalni. Želimo im najpre zdravlja, pa onda sve ostalo. Neka im se dobro još boljim vrati. Ovaj novčani dar utrošiću na kupovinu toplije garderobe, nešto za božićne praznike, a jednim delom ću i otplatiti televizor koji smo kupili na rate. To mi je bila najveća želja - iskreno će Stefan.
Školuje se za trgovca, već je treća godina i jedva čeka da se po završetku škole zaposli. Doskoro su on i majka Snežana imali veliki problem, a to je dug za struju koji je zahvaljujući njegovom razrednom starešini i drugovima i ovaj problem je rešen, a sijalica zasvetlela i u njihovom skromnom sobičku.
Bog vam dao zdravlja i sreće
Novčani dar od još 200 dolara stigao je i Dejanu Mladenoviću, sinu pokojnog Dragana Mladenovića (57), radnika fabrike šinskih vozila Goša, koji je pre dve godine izvršio samoubistvo zbog siromaštva.
- Baš ste mi ulepšali dan. Mnogo hvala i "Vestima" i divnim ljudima iz Australije. Nek im Bog da zdravlja i sreće. Teško živimo baka i ja, pa nam ovakva iznenađenja stvarno mnogo znače - rekao je Dejan.
Kako kaže, baka Ruža je veoma bolesna, ali se bori.
- Baka ima Alchajmerovu bolest, a uz to i rak dojke. Brinem o njoj i zato često ne mogu u nadnicu da zaradim još koji dinar. Kad je tata izvršio samoubistvo, baka je doživela veliki šok, pa je njeno stanje značajno pogoršano. Još uvek se s tim nije pomirila. Mnogo se mučimo, ali se mnogo i volimo. Borimo se, moramo, nemamo drugog izbora. Jedno drugom smo sve - rekao je Dejan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.