Kraj balansiranja: Približava li se trenutak za veliki zaokret Srbije

S obzirom da je briselski dijalog Prištine i Beograda u kojem posreduje Evropska unija delimično zamrznut upravo zbog nesloge među kosovskom političkom elitom, oko toga ko i kako će da predstavlja Prištinu u Briselu, vest sa Kosova bi mogla da bude povoljan nagoveštaj, da svemu nije prethodila perfidna igra Prištine oko osnivanja vojske, piše Sputnjik.

Naime, stav Beograda i EU po pitanju formiranja oružanih snaga Kosova i više je nego negativan, pa se čini da je Priština upravo i čekala ovakvu priliku, kako bi Beogradu i EU ponudila nastavak dijaloga. Jer kako prištinski mediji prenose reči kosovskih zvaničnika, kosovska politička scena sada je savim spremna da uđe u finalni dijalog sa Beogradom koji treba da rezultira priznanjem Kosova od strane Beograda i ulaskom Kosova u UN i EU.

Da li su oba ta poteza Prištine namerno povučena sinhronizovano kako bi Beograd na neki način naterali da prvi zvanično odustane od Briselskog sporazuma, koji je za Prištinu inače samo "formalnost"?

Politikolog Dragomir Anđelković slaže se da je cilj Prištine da svakako predstavi Beograd kao stranu koja odustaje od dijaloga i misli da Beograd ne bi trebalo da prihvati takvu igru.

- Beograd treba da konstatuje da je Priština poništila ceo dijalog i da je svojim jednostranim potezima sve anulirala što je iz sporazuma do sada primenjeno, što znači da se vraćamo na stanje pre dijaloga - smatra Anđelković.

Ako bi Beograd povukao takav potez morao bi da ima snagu i da deluje.

- Sama deklaracija, sama odluka da se ovako nešto uradi ne znači ništa ako Beograd munjevito ne vrati sve srpske institucije koje je imao na severu Kosova i Metohije i ako ne bude spreman i na konsekvence u domenu evrointegracija i iodnosa sa Zapadom - ističe Anđelković.

Dakle, ako stvari budu krenule u još gorem smeru, dodaje Anđelković, ovo bi značilo da bi Beograd morao i geopolitički da se opredeli.

- Dakle, ako politika balansiranja više nije moguća, onda Beograd u potpunosti treba da se okrene Rusiji i Kini, zatraži saradnju sa ODKB-om na višem nivou, odnosno da prekine svaku saradnju sa NATO, i zatraži ulazak u Evroazijsku ekonomsku uniju - nabraja analitičar redosled mogućih poteza Beograda.

On ne spori da takvi potezi mogu da dovedu do sukoba i tvrdi da bi se sve drastično odrazilo na odnose sa SAD i Evropskom unijom.

- Mi ne možemo unapred da se odreknemo bilo kakvih komplikacija ako želimo da branimo Kosovo i da povlačimo samo poteze koji neće izazvati kontraefekat - zaključuje Anđelković.

Dokument koji je usvojen o daljim pregovorima sa Beogradom u kosovskom parlamentu obezbeđuje da se ustav, državni suverenitet, teritorijalni integritet i unitarni karakter Kosova ne mogu dovesti u pitanje i da su nepromenljivi.