Matija Bećković za "Vesti": Dajte nam Njegoša, pa smo kvit
U prepoznatljivom stilu, koji bismo mogli nazvati i "Matijina antiteza", primećuje kako je Crna Gora postala nezavisna samo od Srba i Srbije, te da se režim u Podgorici ne mora mnogo upinjati u antisrbizmu, jer već uveliko hoda po stazi utabanoj naredbama nekih ranijih okupatora.
Da vam je neko doskora proricao da ćete postati persona non grata za zemlju svog oca, gde ste odrastali i sricali prve Njegoševe stihove, da li biste mu verovali?
- Ne znam da li ćete verovati meni ako vam kažem da sam se tako de fakto osećao otkad znam za sebe, a sad se tako osećam i de jure. U srednjem veku to nije bio redak slučaj, već gotovo prirodan položaj pesnika. "Zbog pesama je pesnik Ovidije iz otadžbine svoje prognan bio, al" pesama se nije ostavio, jer bol svoj nije mogao da krije." Ne znam zašto mi je pridala toliki značaj jedna članica najjačeg vojnog saveza na svetu i kako može da zazire od bilo kojeg pesnika, a kamoli od mene. Jedino ako to nije uslov za otvaranje nekog novog poglavlja za ulazak u EU. S druge strane, čini se da je moja persona uzeta samo kao simbol, a da su persone non grata svi Srbi u današnjoj Crnoj Gori. Uostalom, bolje je što su mi zabranili da uđem u Crnu Goru nego da su me pustili, pa zabranili da izađem.
Jeste li iznenađeni odsustvom reakcije zvaničnog Beograda na neprestano obespravljivanje srpskog naroda i jezika u Crnoj Gori?
- I jesam i nisam. Kao da je Crna Gora postala nezavisna samo od Srbije i Srba, a zavisna od svih drugih. Ne znam čije bi druge pesnike i profesore smela da proteruje. Uostalom, da postoji ikakva solidarnost, makar u srpskoj akademskoj zajednici, ne bi toliki profesori iz Srbije predavali u Podgorici, ne obazirući se što su njihove kolege žigosane i diskriminisane. Pokušajte da zamislite da je tako nešto učinila Srbija prema bilo kome. Pokušavaju da dokažu da nije bilo ono što je bilo. Posle sto godina poništavaju odluke Podgoričke skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori, a kažu da nisu Srbi. Kako se mogu poništavati odluke nekog drugog naroda. Umesto bilo kakve rasprave možda bi dovoljno bilo navesti imena poslanika obe skupštine - onih koji su doneli odluku o ujedinjenju i ovih koji su tu odluku poništili, pa da se sve samo kaže, bez komentara. Uostalom, više Crnogoraca živi u Srbiji nego u Crnoj Gori što je valjda jedinstven slučaj na svetu. A pošto ih je manje tamo, možda je rešenje da svi dođu ovamo.
Je li stih "Ćeraćemo se još" proročki, utešiteljski ili sudbinski?
- Nemojte to troje razdvajati.
S kim se danas pesnik Matija Bećković "ćera"?
- Ne znam da li ste čuli da je osnovana neprofitna nevladina organizacija "Ćeraćemo se još". A poznato je čime se sve nevladin sektor bavi.
I svojom porodičnom genezom svedočite o dubokoj ideološkoj podeli među Srbima, pogotovu onim u Crnoj Gori. Može li se podelama stati u kraj samo smenom režima ili je to sudbinski kod naroda u Crnoj Gori?
- Kako je već neko rekao: "Ključ od naše kuće nije više u našim rukama". U Podgorici će nedaleko od spomenika golootočkim mučenicima podići spomenik Titu. Bilo bi normalno da joj vrate i ime Titograd. I ne samo to. Tito je srušio kapelu na Lovćenu i tu podigao svoju porodičnu grobnicu ili mauzolej. Došlo je vreme da se to i otvoreno kaže. Sad bi bio red da ga u tom mauzoleju i sahrane zajedno sa celom dinastijom Brozović. Njegoša neka daju nama, pa smo kvit. Ali po ne znam kojem pravu i po kojem ostavinskom postupku Tito je pripao Srbiji i Srbima. Oni koji su ga doveli nisu ga odveli, niti imaju nameru da to učine. Pre neki dan je renoviran u Muzej 25 maj u Beogradu. To je bio lažni rođendan čoveka za kog još ne znamo ni ko je bio ni odakle je došao, a kamoli kad je i gde rođen.
Verujete li da ćete i pre nego što umrete dočekati svitanje dana u Crnoj Gori. Drugim rečima, koliko će još stolovati Milo Đukanović, najdugovečniji vladar savremene Evrope?
- Verujem da niko ne bi bio srećniji od gospodina Đukanovića kad bi mogao nekako da se mirno ratosilja bremena u koje se uprtio.
Poslednju zbirku stihova "Sto mojih portreta" započinjete za širu javnost najmanje poznatim, izvesnim Vlajom, čiju rečenicu "kljuca pile u gvozdeno vile" citirate. Ko je danas pile, a ko personifikuje gvozdene vile?
- "Kljuca pile u gvozdene vile", čuveni je stih Vlaje iz Glibavca. Vremenom se pokazalo da se od tog silnog kljucanja pile smanjivalo, a vile rasle. Ali pile nije odustajalo tako da su vile dobile kosmičke razmere. Borba je uzaludna, ali ne samo da nije besmislena nego jedina ima smisla.
Ko vam među portretisanim prijateljima i životnim sagovornicima najviše nedostaje, a čije mudre reči najviše prizivate?
- Ne smem nikoga da izdvajam. Oni na nebesima to slušaju i kad bih nekog izdvojio grdno bi se razočarali.
Okupatorske naredbe
Kada vlast u Crnoj Gori proteruje ćirilicu, prevodi Njegoša, izbacuje Desanku Maksimović iz udžbenika, uvodi sankcije Rusiji - da li to čini zato što ne zna šta radi ili joj je "Zapad popio pamet, a ostavio nešto evara u džep" ili se samo bolje snalazi od Beograda u savremenoj podeli karata?
- Nijedna od tih ideja nije nova ni originalna. Sve su to pre njih činili svi okupatori Crne Gore. I to što tvrde, pre njih su tvrdili svi njeni neprijatelji. Tako da ne moraju da se zamaraju i izmišljaju. Dovoljno je da potegnu okupatorske naredbe.
Niko kao Olja
Ima li nade da ponovo Vašu ćerku Olju, a moju uvaženu koleginicu, vidimo kako "postrojava" političke moćnike u kultnoj emisiji Utisak nedelje?
- Nema šanse. A možda je tako i bolje. Samo bi pokvarila utisak.