Glavni istraživač Instituta za Holokaust: Istorija je činjenica, Jasenovac - Aušvic Balkana

Na promociji monografije "Jasenovac - Aušvic Balkana - ustaška imperija okrutnosti", Grajf je naglasio da se može povući paralela između Jasenovca i Aušvica.

Prema njegovim rečima, ono što je posebno interesantno jeste da su u Aušvicu pokušavali da imitiraju način na koji su nacisti u svojim koncentracionim logorima zlostavljali sve negermanske narode do njihovog istrebljenja.

- Moramo se boriti da se stane na kraj reviziji istorije. S tim se mora stati. Jasno je da zločine ne možemo gurati pod tepih, da se istina mora izneti na videlo. Istorija je činjenica, a ne pričanje i prepričavanje - istakao je Grajf, koji je danas održao predavanje u Multipleksu "Doli Bel" u Andrićgradu.

On je izrazio nadu da će svet spoznati istinu o Jasenovcu i da nisu uzalud bačene godine istraživanja koje su bile posvećene tom pitanju i rasvetljavanju onog što se tamo desilo, te da će konačno dobro pobediti zlo.

- Uprkos svim polemikama o broju stradalih u Jasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Jasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći - rekao je Grajf novinarima u Multipleksu "Doli Bel" u Andrićgradu.

Grajf je rekao da ne postoji nijedna arhiva u vezi sa temom Jasenovca koju nije posetio i dodao da je uvek zainteresovan za pitanja koja su bila zanemarivana u prošlosti ili zaboravljena. On je istakao da je oživljavanje neonacizma i neoustaštva jedno kompleksno pitanje i nešto što se dešava, što je realnost, i da su poricanja koja dolaze sa te strane veoma slična poricanju Holokausta.

- Svakog minuta treba da budemo svesni toga i treba da nas bude strah te činjenice - rekao je Grajf.

Monografija "Jasenovac - Aušvic Balkana - Ustaška imperija okrutnosti" predstavlja multidisciplinarnu studiju Grajfa, u kojoj je prvi put izvršena uporedna analiza Aušvica i Jasenovca. Autor potvrđuje tezu istoričara iz Izraela, ali i iz drugih zemalja sveta, da Jasenovac nije bio radni logor, već da je bio logor smrti. Ovu tvrdnju dokazuje i saznanje o 57 metoda mučenja i ubijanja u Jasenovcu.

Monografija autora Grajfa, svetski poznatog borca protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Jasenovcu.

- U Jasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina - rekao je Grajf.

Čuveni reditelj Emir Kusturica poručio je da Jasenovac treba tretirati kao jednu vrstu pogroma koji nije zabeležen u istoriji. On je rekao da su u jednom opštem haosu, kada je 300.000 pušaka poražene srpske vojske putovalo zajedno sa poraženima po Srbiji, uglavnom zapadnoj, u julu 1942. godine hrvatske ustaše, ne samo po logorima, nego i po ulicama i livadama klali Srbe.

Ta se vest, rekao je on, pročula po Srbiji, pa je priroda srpskog ustanka zapravo bila priroda reakcije na stradanje Srba u Hrvatskoj.

- Jevreji su strukturno stradali po logorima, a Srbe su stavljali u poziciju u kojoj su goloruki bežali, dok su ih ustaše hvatale ispred kuća i klale - podsetio je Kusturica.

Gojko Rončević Mraović, koji je kao dete preživeo stradanja u ustaškim logorima, rekao je novinarima da je rođen u selu Trstenica, u okolini Zagreba, tada etnički čistom srpskom selu.

- Kada su ustaše uzele vlast 1942. godine, počeo je pogrom Srba tako da je tada u selu ubijeno 265 ljudi - rekao je Mraović, naglasivši da su njemu nacisti ubili svih pet članova porodice, a oca, majku i mlađeg brata su zaklali. On je naveo da je tada imao sedam godina, nakon čega je otišao u zbeg na Petrovu goru.

- Posle sam se sa bakom vratio u selo. Tu su nas zatekle ustaše i odvele me u dečiji koncentracioni logor Jastrebarsko, gde je bilo oko 3.500 dece sa Kozare, Koruduna, Banije, Like i Slavonije, čiji su roditelji pobijeni - kaže Mraović.

On je naglasio da su u logoru bili veoma okrutni prema deci. Prema njegovim rečima, svakog dana umiralo je osmoro do desetoro dece zbog neuhranjenosti, bolesti, raznih tortura.

- Upravnik logora bila je Barta Pulherija, svastika čuvenog koljača Mile Budaka. Odabrali su tada oko 60 dece, među kojima sam bio i ja. Hteli su da nas vaspitavaju u ustaškom duhu, oblačili su nam ustaške uniforme, dva puta dnevno smo išli u crkvu, tako da je u toj grupi bilo manje umiranja. U avgustu 1942. partizani su oslobodili taj logor, tako da smo i mi dočekali slobodu - priseća se preživeli logoraš Jasenovca.

On je naglasio da je više od 10.000 dece, među kojima je bio i on, spasla Dijana Budisavljević.

Izdavači monografije su Institut za Holokaust "Šem Olam" (Izrael), Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu (Majami, SAD) i Akademski koledž Ono (Izrael), prenela je RTRS.

Predavanjem Gideona Grajfa i predstavljanjem monografije počeo je trodnevni naučni skup "Gozba i književnost“.