Kako pametni uređaji utiču na zdravlje dece?

Novija studija je, međutim, pokazala da takav način "zabavljanja" dece možda baš i nije najpametnija ideja. 

U studiji, koju je finansiralo Ministarstvo zdravlja SAD posredstvom Nacionalnog instituta za zdravlje i na kojoj se još uvek radi, otkriveno je da previše vremena provedenog ispred ekrana može fizički da promeni strukturu mozga kod dece. 

U prvoj seriji skeniranja mozga kod 4.500 dece, uzrasta oko 9 do 10 godina, koji su provodili više od sedam sati dnevno ispred ekrana, studija je otkrila prerano tanjenje korteksa mozga. Cerebralni korteks je prvi, spoljašnji, sloj strukture nervnog tkiva mozga, koji pomaže u procesuiranju informacija iz fizičkog sveta. 

Iako ovo zvuči kao nešto što bi moglo da bude veoma loše, direktorka Nacionalnog instituta za zdravlje Gaja Dauling upozorava ne bi trebalo izvlačiti prerane zaključke iz ovih nalaza.

- Ne znamo da li je ovo prouzrokovano dužinom vremena provedenog uz ekran. Još uvek ne znamo da li je to loše. Nećemo ni znati dok ne budemo pratili decu tokom određenog perioda, kako bismo videli da li postoje ishodi koji su povezani sa razlikama koje vidimo u ovom pojedinačnom snimku - rekla je Daulingova gostujući u emisiji "60 minuta" televzije CBS. 

Kao što je već rečeno, rad na studiji je još uvek u toku pa se očekuje da naučnici nastave da prate decu tokom naredne decenije i duže, kako bi stekli potpuni uvid u to kako upotreba digitalnih uređaja može da utiče na njihov mozak, emotivni razvoj i mentalno zdravlje. 

Imajući sve ovo u vidu, zamena telefona i tableta za knjigu ili igračku, s' vremena na vreme, možda i nije tako loša ideja.