Miloš Degenek, Srbin i reprezentativac Australije, oduševljen zbog kampa "Deki5"
Za neke možda neočekivano i malo teže da se pogodi. Za Srbe u Australiji svakako to nije bio problem. Oni se već izvestan period spremaju za druženje i susret sa dugogodišnjim kapitenom fudbalske reprezantacije Srbije.
Logično je da se posle otkrivenog rešenja ponudi i objašnjenje... Da, Deki planira da veći deo januara 2019. provede na najudaljenijem kontinentu. Motiv za daleki put je održavanje fudbalskog kampa „Deki 5", koji je u Srbiji pokrenut početkom 2018. godine. Stanković je odluku da pođe na dalek put doneo na predlog i ideju Miloša Ninkovića, takođe nekadašnjeg člana tima srpskih „orlova", sada zvezde australijskog fudbala i člana Sidneja.
Vest o akciji tandema Ninković-Stanković obradovala je brojne Srbe u Australiji. Sve one koji vole fudbal i Srbiju, koji poštuju lik I delo reprezentativne „desetke". A među takvima se nalazi i Miloš Degenek.
Srbin rođen u Zvezdinom Kninu prošao je put „kojim se gotovo nikad ne ide" do "Marakane". Bio je tako blizu nje, od najranijeg detinjstva, preko mladosti. I nekoliko puta kad je već stasao kao fudbaler. Da bi se leta 2018. i zvanično pridružio crveno-belima. I ne samo to, bio je 24-godišnji defanzivac jedan od najzapaženijih aktera jeseni koja će se dugo pamtiti u Srbiji. Od silne euforije, uspeo je da čuje i za australijsku epizodu Dejana Stankovića.
- Naravno da sam čuo za Dekijev dolazak u Australiju i održavanje kampa, biće to prvorazredni događaj, ubeđen sam - smatra Miloš Degenek.
- Mnogo ljudi sa naših prostora živi tamo. Ima nas iz svih republike nekadašnje velike države. Svima njima poseta takvog asa donosi uzbuđenje. Istovremeno, brojna je i italijanska dijaspora u Australiji. A o Dekijevom ugledu koji ima u Italiji ne treba da se troše reči.
Posle rođenja u Kninu i traumatičnog iseljenja iz Hrvatske u Srbiju tokom akcije „Oluja", Miloš Degenek sa porodicom nastanio se u Aranđelovcu. Fudbalskim „virusom" zaražen je još u najranijem detinjstvu. Sve je, ipak, dobilo pravu dimenziju posle preseljenja u Australiju.
- Počeo sam u Sidneju, u našim Belim Orlovima, pa kasnije prešao u Sidnej, iz Novog Južnog Velsa. A sve postaje krajnje ozbiljno od moje 15. godine kad sam postao član „Instituta za sport" u Novom Južnom Velsu. To vam je neka vrsta fudbalske akademije. U dve ustanove te vrste afirmisao sam se i izborio da dobijem poziv za priključivanje kadetskoj, a kasnije i omladinskoj reprezentaciji Australije - predstavio je Miloš razvojni fudbalski put koji je protekle sezone dobio puni smisao.
Nasmejao se Miloš od srca, na pitanje, „šta se dobije kad se fudbalski pomešaju srpski i australijski mentalitet"?
- Hahahaha... Pa, dobije se nešto od ovoga što bi trebalo da se vidi iz moje igre: borbenost, požrtvovanost, a da istovremeno ume da razmišlja na terenu. Jesam li u pravu?
Apsolutno. Ko ne veruje, neka pita Vladana Milojevića za dodatno tumačenje.
U svakom slučaju, Miloše, smatraš da Dekijev probni balon u Australiji ima šanse za uspeh?
- Siguram sam u to. Biće to korak napred za sve. Za Dekija da provede neko vreme u Australiji. Oseti život tamo, ostvari kontakt sa našim ljudima. Verujte mi, oni se tako lepo druže, organizovani su, uživaju kao da su u Srbiji. Verujem da će Dekiju da prija, da ne govorim koliko će ti ljudi uživati u kontaktu sa Dekijem. Uostalom, sve sam to već rekao Milošu Ninkoviću nedavno kad smo se videli. Dekija, nažalost, nisam imao priliku da uživo vidim. Ali sam mnogo čuo i pročitao o njemu.
Prva pomisao kad se pomene Dejan Stanković?
- Momenat kad je podigao pehar Lige šampiona - ni tren nije razmišljao Miloš.
Možda neki gol, akcija, šut, dribling...?
- Ne. Nego karakter. To je na prvom mestu. Uvek sam voleo njegov odnos prema igri, prema timu, protivniku. Najiskrenije, smatram ga za legendu evropskog fudbala. Osvojio je sa Interom sve što je moglo. Triplu krunu i još gomilu trofeja.
Posle ovoliko hvalospeva, šta je ostalo da se kaže o Milošu Ninkoviću?
- Najbolji stranac koji je ikada kročio u australijski fudbal! Bez dileme. To nije samo moje mišljenje. Takvu tvrdnju naglasiće vam svako ko živi u Australiji, prati fudbal i razume se u tu igru. Neverovatno je cenjen, poštovan i sve je to zaslužio radom i kvalitetom - tvrdi Miloš..
U vreme održavanja fudbalskog kampa Dejana Stankovića u Australiji, Miloš Degenek, trebalo bi da bude već učesnik zimskih priprema fudbalera Crvene zvezde za nastavak šampionata. Ne treba, međutim, da začudi ako već ove zime ponovo promeni mesto prebivališta. Zaslužio je to, kao i sve ostale uspehe u životu.
San se ostvario
Odluka da potpiše za Crvenu zvezdu proteklog leta, ispostavilo se, bila je istorijska za Miloša Degeneka.
- Ponosan sam na sve što smo uradili od letos do danas i ponovo bih čestitao svakom koji je imao i najmanji dodir sa rezultatima Crvene zvezde u dosadašnjem delu sezone - naglasio je Miloš. - Ostvarili smo ogroman uspeh. Ovo se čekalo 26 godina. Mnogi pre nas su pokušavali da to ostvare. Sada misli svih zvezdaša treba da se usmere samo na jedan cilj, da već sledeće jeseni Zvezda ponovo bude na tom istom mestu.
Pamti se Južna Afrika
Dejan Stanković je više puta po završetku igračke karijere podvukao da bi samo jedan dan i jednu utakmicu voleo da izbriše iz sećanja.
- Još bolje, kad bih mogao ponovo da odigram protiv Australije na Mondijalu u Južnoj Africi, sve bih da za tu mogućnost - priznao je Stanković.
Tog junskog dana 2010. godine Miloš Degenek imao je 16 godina.
- Sećam se svega. Šansi koje je imala Srbija, Bane Ivanović, Krasić... Lopta nije htela u gol, australijski golman bio je fantastičan. Pamtim i da Australija nije imala nikakav rezultatski značaj od te pobede, a da je za Srbiju značilo sve da dođe do tri boda. I taj tim bi se sigurno plasirao do završnice. Imao je sve što mu treba. Ali, dođe dan kad lopta jednostavno neće u gol. I ako si odigrao takav meč, posle se osećaš mnogo loše. Stigne te sve - umor, tuga, bes - kaže Miloš.