Vozići po evropskoj meri

- Najbitnije je da sam pretprošle godine dobio licencu za rad po evropskim standardima, tako da mogu da izrađujem voziće za zemlje Evropske unije. Vozić za turiste na Korčuli, na primer, jači je i sigurniji, obe osovine su mu okretljive, pa može da se okrene na prostoru od desetak metara. Osovine, točkovi i felne su nemački, a okretnice italijanske - kaže Vujičić za "Vesti".

Iz njegove radionice upravo je izašao vozić za Virpazar, odnosno Sutorman, koji će turiste voziti od Virpazara do Bara, kroz stari tunel, i u okolini Skadarskog jezera. Reč je o klasičnom "ćiri", koji se od ostalih turističkih vozića koje je pravio razlikuje po enterijeru i obliku. Zatvorenog je tipa, a vagoni i lokomotiva su zastakljeni. Klupe u vagonima su od drveta, kao pre 100 godina, lokomotiva je ista kakvu je imao stari "ćira". Njega je mnogo teže napraviti, pa mu je trebalo 40 radnih dana.

- Kad je reč o klasičnim vozićima, pravim ih s dva ili tri vagona, svi imaju ozvučenje da bi vodič mogao turistima da priča o destinacijama kojima prolaze, a neki imaju i posebno mesto za turističkog vodiča. Vučno vozilo ima traktorski pogon. Ranije sam ga izrađivao od delova traktora 539 koji je proizvodio IMT, potom sam koristio indijske traktore, ali sam prešao na kineske "ito" traktore, koji jedini na našem tržištu imaju "evro tri" motor. Vagone pravim ručno, sa sinom Zvezdanom i Darkom Ljubisavljevićem, a po potrebi angažujem dodatne radnike - dodaje Vujičić.

Naš sagovornik bi do kraja godine trebalo da sklopi ugovor s Cetinjem za proizvodnju dva vozića za Mauzolej na Lovćenu, tako da gotovo ne postoji turistička destinacija u bivšoj Jugoslaviji kojom ne "jezde" njegovi vozići.

- Svaki vozić svojstven je na svoj način. I svaki mi je drag. Obično utrošim oko tri tone materijala. Svaki ugrađeni deo mora da bude originalan, a atestirana mora da bude čak i nitna kojom se zakiva lim - veli Vujičić.

On je počeo i da reparira voziće. Trenutno reparira voziće za Rijeku i Mali Lošinj, a radi i za Banoviće. Na njihovim šasijama, koje su, veli, mnogo stabilnije i sigurnije nego one koje se rade na primorju, ugrađuju karoserije naručioca. Pošto će naredne godine napuniti 40 godina radnog staža, Vujičić će radionicu predati sinu Zvezdanu, a san mu je, kaže, da radi turističke voziće za inostranstvo, jer bi ostvario mnogo veću zaradu.

Kćerka živi u Švajcarskoj

Milan ne brine za kćerku Zvezdanu, jer živi u Veveju pored Ženevskog jezera sa suprugom Dejanom i kćerkama Sofijom i Sarom. Ona radi kao spremačica u jednoj školi, a zet na montaži aluminijumske stolarije.
- Teško mi je što su daleko, ali volim što su u inostranstvu. Da su ostali ovde, ne bi mogli ništa da steknu - iskren je Vujičić.

Bogato iskustvo

Vujičić je po zanimanju automehaničar. Radio je u novosadskom Novograpu, na gradilištu u Velikom Popoviću, na održavanju auto-baza firme Velmortrans u Ćupriji, a 1980. godine zaposlio se u AIK-u. Od 1993. do 1999. godine radio je u Agroživu. Potom je otvorio radionicu za održavanje poljoprivrednih mašina i kamiona.