Kontraverzni plan EU

One  su ministrima unutrašnjih poslova država članica EU u Briselu predstavile odgovarajući dokument, o kome Sputnjik razgovara sa Anom Triandafilidu, profesorkom globalne uprave sa Instituta evropskog univerziteta u Firenci (European University Institute in Florence).

Čini mi se da dve vlade, Nemačka i Francuska, svakako imaju veliki uticaj na druge države EU i da pokušavaju da izađu iz slepe ulice, iz problema koji je nastao zbog načina na koji su se ponele zemlje centralne Evrope, a njima se potom priključila Italija.

To se tiče raspoređivanja migranata ili izbeglica, onih nevoljnika koji su stigli do graničnih država Evropske unije. Mislim da je to možda korak napred. Ova mera se primenjuje u vezi sa predstojećim evropskim izborima koji bi trebalo da se održe u julu 2019.godine. Čini mi se da postoji bojazan da Evropski parlament, odnosno onaj saziv koji će nastati kao rezultat izbora, biti veoma desno orijentisan.

Može se reći da je principijelno nepravilno da se bilo ko „iskupi" uplatama u fondove za izbeglice ili kao pomoć Africi, umesto da tim istim novcem finansiraju pomoć migrantima  na svojoj teritoriji. Mi još moramo da ustanovimo koliko će ko platiti, pošto su ovakve diskusije pokazivale da su predviđeni iznosi preveliki za ekonomski slabije zemlje poput Slovačke i Mađarske.

Da li smatrate da je u redu da mejnstrim mediji govore o ovom predlogu, kao o omekšavanju zahteva EU?

- Ne bih rekla da se radi o omekšavanju. Rekla bih da politika postaje pragmatičnija, da se mora delovati pod pritiskom i rekla  bih da je postala realističnija. Ne bih rekla da je to omekšavanje.

Slične predloge o "iskupljivanju" ili "otkupljivanju" sume koja bi trebalo da pokrije integraciju migranata smo već imali priliku da čujemo i mi ne možemo da ignorišeno probleme mnogih severnijih država. To je aktuelno u Holandiji, Danskoj i Velikoj Britaniji i ipak, čini mi se da je to važno.

Ne znam koliko ljudi zna da su u Poljskoj izrazito protiv prijema izbeglica, da zvanična Varšava, organizovano nije primila nijednog migranta do sada. To se tiče i Slovačke i baltičkih republika. Možda je sve skupa primljeno nekoliko stotina ljudi, ne više. To je ono što mi zovemo islamofobija bez muslimana i migrantofobija bez migranata. Zato, kažem da je to veoma važno političko pitanje, koje bi trebalo rešiti pre leta.

Koliko je verovatan scenario da većina, pa možda i sve države, na kraju izaberu da radije plate, nego da prime izbeglice.  

- Čini mi se da to jeste verovatno, tim pre iz političke prespektive. Mislim da bi to bio način da se smire posebno aktivne države. One pokazuju se uporno bore protivprijema izbeglica kako bi zaradili glasove unutar zemlje, delajući protivno određenim principima EU.

Zato mislim da je dobro što se velike države otvoreno ne konfrontiraju sa državama poput Poljske i Mađarske koje su predložile formiranje saveza  za opiranje EU. Radi se o važnim pitanjima koja regulišu sprovođenje demokratije u ovim državama, poput prava na abortus, nezavisnosti sudova, ljudskim pravima. U Mađarskoj je bilo zabeleženo mnogo napada na nevladine ogranizacije, a samim tim i na civilno društvo koje ove organizacije predstavljaju.

Zbog toga verujem  da je za EU sada važno da ih drže "na odstojanju", ali i da pokušaju da vrše na ove države pozitivan uticaj, da ne ulaze u konflikt, ali i da ne kidaju veze.