Kolo ostaje večito u duši

- Sveštenik Milan Pejić je blagoslovio ideju jer u Hanoveru nismo imali seniorsku grupu, a ja sam sa zadovoljstvom prihvatio da ih vežbam. Na prvom spisku imali smo više od 40 prijavljenih - kazuje Đorđe Petrović .

On je na ovaj susret sa starim društvom došao iz više od 500 kilometara udaljenog Regenzburga, u koji se preselio zbog radnog mesta.

- Oduvek volim folklor i druženje, a tu ljubav poneo sam iz apatinskog Dunava. Šumadijsko kolo se nikad ne zaboravlja, a ni društvo s kojim se igra - kaže raspoloženi Petrović, srećan što je još jednom među svojima.

Posle Petrovićevog odlaska veterane je preuzela Anđela Radujković, a kad su i nju obaveze od folklora odvojile, u pomoć je pritekao Dragan Gudović (21), koji je u "Srbiji" zaigrao 2016. odmah po dolasku u Nemačku.

- Folklor sam počeo da igram kao devetogodišnjak u KUD-u "Sveti Jovan Vladimir" pri istoimenom hramu u Baru, a ovde sam veterane po blagoslovu oca Milana preuzeo 7. oktobra ove godine. Volim folklor, a srećan sam i zbog toga što ovim radom doprinosim i očuvanju naše narodne tradicije i kulture - kaže mladi koreograf koji naglašava da uživa u druženju s onima koji vole folklor.

Nadgledaju roditelje

O grupi kao veteranima može da se govori samo uslovno jer je među njima najstariji Dragan Niculović koji gazi tek 55. Dragan na vežbe dolazi sa suprugom Smiljom. Oboje su iz Kobišnice kod Negotina, a kažu, da su prve folklorne korake napravili u rodnom mestu u KUD-u "Voja Ćurić". Na spisku veterana bili su prvi.

Proba treba da počne u 18 časova, ali polaznici ove vesele škole počeli su da pristižu sat ranije. Ima i mladih koji gledajući na godine, ovde očigledno ne pripadaju.

- Deca dođu da vide kako im roditelji napreduju, jer i oni gotovo svi igraju u mlađim grupama, a kad se kolo razigra uhvate se i oni - objašnjava koreograf Gudović, koji u kolu za svakog nađe pravo mesto.

Dvadesetogodišnja Madlen Mataruga nije došla da vidi "dokle je stigla" njena mama Brankica, jer je Brankica folklor apsolvirala još u jugoslovenskom klubu Bratstvo, koji se raspao nešto posle raspada Jugoslavije.

- Došla sam da igram i da pomognem ako zatreba - kaže samouverena Madlen.
Kod Jasne Janković situacija nije tako jasna kao kod Brankice. Jasna je rođena i odrasla u obližnjem Štadhagenu i folklor nije nikada igrala, a njeni 14-godišnji blizanci Marija i Maksim u "Srbiji" su od prvog razreda Srpske škole. Jasna je došla s ćerkom Marijom, koja majci daje dobre ocene "jer više i nije početnica".

"Istabaju" sve negativno

Kad se povede reč o usklađivanju svakodnevnih obaveza i folklora, gotovo svi tvrde da je folklor ljubav i da se vreme za ljubav uvek nađe. Senada Đurić kaže da je folklor od svoje sedme godine igrala u "Nikoli Predojeviću" u Somboru i da se ta ljubav nikada nije gasila, a ako se vreme dobro isplanira, ona tvrdi da sve može da se stigne. Njeno mišljenje dele i Jelena Srbinovska, Milanka Pančić, Gordana Plavšić, Marjan Stanković, a i grupa žena koja pored kuhinjskog prozora upravo o tome razgovara.

- Folklor jest ljubav, ali je i rekreacija, jer sve ono negativno što preko dana nakupimo, ovde uveče "istabamo" - duhovito zaključuje Lidija Trivić supruga Dražena Trivića sekretara FK JU 96, i majka, za glumu i folklor talentovane Ana Marije.
Posle nekoliko fizičkih vežbi na koje ih Gudović pozva, "tabanje" je počelo "Likom" koja se igra bez muzike, pa na neki način i liči na pravo - ali harmonično tabanje.

Posle "ličkog tabanja" narodna muzika zapljusnula je veliku svetosavsku salu, a delije su počele da igraju "nasred zemlje Šumadije". I ne samo delije već i "devojke iz Gruže" lepe kao ruže. Igralo se i pevalo dva sata, a onda je sve zaslađeno slatkišima i zaliveno tradicionalnim, nemačkim "glivajnom"- specijalnim kuvanim vinom kojim u Nemačkoj uvek počinje predbožićna sezona.

Mlad i motivisan

Koreograf Dragan Gudović posebno naglašava da je imao čast da folklor od svoje devete godine uči s Ljubicom Davidović, koja je i danas koreograf ansambla "Sveti Jovan Vladimir" pri istomenom hramu u Baru.
- Veterani jesu stariji od mene, ali njihova volja da igraju i da nauče više, za mene je dodatni motiv - kaže mladi Gudović, koji s ponosom ističe da je, iako mlad, već imao šansu da u Centru Sava nastupi uz najbolje srpske ansamble.

Grupe za sve uzraste

- Da, kada je kod nas pre dve godine gostovao ansambl "Đoka Pavlović" iz Beograda oni su odmah primetili da nemamo seniorsku grupu. Odmah smo počeli da se organizujemo i divno je kako su se veterani brzo prijavili i osposobili za javne nastupe. Oformili smo još jednu mlađu grupu odraslih, sad imamo sve grupe i ko god dođe, bez obzira na uzrast, može da vežba i nauči da igra - rekao je za "Vesti" sveštenik Milan Pejić, koga su zbog njegove naklonosti prema narodnoj muzici i folkloru u severnom delu Nemačke svojevremeno zvali "pop s harmonikom".

Od Misburga do Niša

- Naš prvi zvanični nastup za nemačku publiku bio je nastup u Misburgu 2. oktobra 2015. što znači manje od četiri meseca od osnivanja. Prošle godine smo nastupili u obližnjem Alfeldu. U februaru ove godine gostovali smo u Nišu na jednom humnitarnom koncertu "Teodore", a 21. novembra bili smo učesnici festivala narodnih nošnji u Bremenu - kaže najstariji veteran Niculović, koji je ponosan što i Nemcima mogu da pokažu deo bogate srpske kulture.